Uz januarski "PC" dobijate i specijalni dodatak, Ütivo koje µete, nadamo se, sa zadovoljstvom Φitati tokom nastupajuµih praznika: Milan BaÜiµ je sakupio 15 priΦa u kojima se naÜi saradnici priseµaju raznih dogodovÜtina iz njihove profesionalne karijere. Svakoj godini od nastanka PC raΦunara do danas posveµena je po jedna priΦa, a neke od tema su: prvi PC raΦunari, nastanak domaµe raΦunarske Ütampe, stvaranje µiriliΦnih fontova, DTP bum, nailazak Windows-a, "Üvercovanje" na Internet tokom sankcija... tu je Φak i jedna ljubavna priΦa. Autori priΦa su, uz Milana BaÜiµa, Voja Antoniµ, Voja GaÜiµ, Pavle Pekoviµ, Dejan Ristanoviµ, Nenad Veljkoviµ, Sava Zdravkoviµ i Zoran Äivotiµ.

Za ovo elektronsko izdanje odabrali smo priΦu Pavla Pekoviµa...

1992: Slepi putnici na Internetu

Godinu smo poΦeli slanjem email poruka sa novogodiÜnjim Φestitkama prijateljima Üirom sveta, posredstvom Bitnet mre₧e. Skidali smo nove public domain i shareware programe sa popularnog Trickle servera za distribuiranje ovih programa. Uz sve ovo smo priΦali o Internetu, svetskom Φudu za koji smo se nadali da µe uskoro doµi i u naÜ grad.
Na ₧alost, umesto da dobijemo Internet, neposredno nakon uvo≡enja sankcija izgubili smo i Bitnet, glavni raΦunarski prozor u svet. Austrijanci, preko kojih je iÜla naÜa veza ka Bitnet-u, jednostavno su nas odsekli sa mre₧e. Tako smo izgubili elektronsku poÜtu, kanal za preuzimanje novih programa, svakodnevne razgovore sa ljudima iz sveta preko popularnog chat servera u CERN-u (èvajcarska), na koji smo se bili tako navikli prethodnih nekoliko meseci... Jedina veza sa svetom bile su klasiΦne telefonske linije i X.25 veza.
Oba ta naΦina komunikacije su, na₧alost, izuzetno skupa. Ipak, kada nema mnogo izbora, kao logiΦno reÜenje je ostao X.25. Mre₧a raΦunara koji komuniciaju preko X.25 protokola, u koji je povezana i naÜa mre₧a JUPAK, je bila naÜ raΦunarski prozor u svet za narednih par godina.
Najpre se krenulo individualno. Oni koji su imali sreµe da imaju pristup JUPAK mre₧i su zvali prijatelje Üirom sveta da im na Internet raΦunarima kojima se mo₧e priµi i preko X.25 veze otvore korisniΦke naloge. Tako su ljudi koristili Jupak da do≡u do raΦunara u svetu na kom imaju nalog, a odatle su Φitali i slali elektrnosku poÜtu, prenosili datoteke i koristili druge Internet servise.
Na₧alost, X.25 veza ka svetu je izuzetno spora, pogotovu za one korisnike koji su Jupak koristili preko akademskih institucija (veµina), jer su ove linije bile u dobroj meri zaguÜene. Elektronska poÜta se joÜ nekako i razmenjivala, ali je prenos datoteka bio mnogo veµi problem. Datoteku je najpre trebalo ftp-om skinuti sa odgovarajuµeg ftp servera na raΦunar u svetu, zatim arhivu prevesti u ASCII oblik, obiΦno programom uuencode. Tako dobijena datoteka se ili Üalje elektronskom poÜtom ili se izlista na ekranu, pa se na lokalnom raΦunaru zapamti u log datoteci iz koje se kasnije saΦuva taj deo i pusti kroz program uudecode da bi se dobila originalna datoteka. Ne treba pominjati kakvi sve problemi nastaju kada u pola prenosa pukne veza, ili kada se izgubi jedan ili viÜe znakova u telu Email poruke sa vaÜom datotekom. Dodatni problem je predstavljalo ograniΦenje nekih "usputnih" raΦunara, koji nisu mogli da proslede poruku du₧u od 64 KB, pa su du₧e datoteke morale da se rastavljaju na delove.
Na₧alost, mali broj nas je imao pristup Jupaku, a sa druge strane, institucije koje su nam davale koriܵenje njihovih Jupak veza nisu blagonaklono gledale na sve veµe raΦune. Zahvaljujuµi entuzijazmu naÜih ljudi u svetu, a pre svega prof. Milana Mijiµa iz Los An≡elesa (SAD) i Nikole Malenoviµa iz ╚ikaga, kao i nekolicine nas u YU, me≡u kojima su prof. Bo₧idar Radenkoviµ sa FON-a i Radivoje Zonjiµ, napravili smo UUCP vezu izme≡u Fakulteta organizacionih nauka i California State University-a, L.A. za razmenu elektronske poÜte. RaΦunar gospodina Mijiµa, Φije je ime moumee (maΦkica) bio je vezan na Internet, pa je preko njega omoguµena razmena poruka iz ovih krajeva sa svetom. S druge strane, raΦunar na FON-u je bio povezan sa dve iznajmljene linije do raΦunara UBBG na ElektrotehniΦkom fakultetu, pa se tom vezom poÜta mogla distribuirati dalje po akademskoj mre₧i, do svih krajeva Jugoslavije.
Zahvaljujuµi ovoj vezi, svi koji su bili povezani u akademsku mre₧u Jugoslavije su mogli da razmenjuju Internet email poruke sa svetom. Uz povremene manje probleme, razmena elektronske poÜte je iÜla narednih nekoliko godina i svi su bili sreµni i zadovoljni Üto veza radi. Eh, da su samo znali kako veza zaista radi...
UUCP veza do L.A.-a je iÜla, kako se u nas obiΦno ka₧e, preko Male Krsne, jer FON nije imao Jupak vezu. Najbli₧a je bila na ElektrotehniΦkom fakultetu. Do ETF-a je postojala iznajmljena linija preko koje je radio TCP/IP protokol i koja je bila kiΦma mre₧e, u to vreme poznate kao BeoInternet. Na ₧alost, UUCP softver koji smo tada imali i sa jedne i sa druge strane linije je radio samo preko serijske veze i nije se mogao, na dovoljno jednostavan i pouzdan naΦin, prekonfigurisati za rad preko TCP/IP veze. Sreµom, postojala je i druga iznajmljena linija, koju smo odvojili samo za UUCP vezu. Procedura za uspostavljanje veze je dalje, na UBBG raΦunaru ETF-a, pokretala program za povezivanje sa komunikacionim serverom u L.A. preko X.25 veze. Sa tog servera se stizalo dalje do moumee-a.
Obzirom da tada nismo imali administraciju nad .yu Internet domenom (bio je u rukama Slovenaca), adrese koje su imali raΦunari iz YU su bile zaista zanimljive. Sve su imale nastavak @moumee.calstatela.edu. Ispred adrese je bila adresa unutar akademske mre₧e, pa je moja elektrnoska adresa bila: paya%fon.fon.uni-bg.yu@moumee.calstatela.edu.
Ipak, to nije kraj "egzibicijama" sa adresama. Naime, ostali raΦunari u akademskoj mre₧i su bili povezani uglavnom u DecNet mre₧u u kojoj je bio i raΦunar UBBG. Zato je sva poÜta za te raΦunare dolazila do FON-a, pa odatle na raΦunar UBBG koji je dalje distribuirao poÜtu po DecNet-u. Za dolaznu poÜtu nije bio veliki problem, tj. adrese su ostale sliΦnog formata za sve, jer smo na raΦunaru na FON-u napravili odgovarajuµe konverzije adresa. Me≡utim, korisnici na DecNet-u (Novosa≡ani, NiÜlije, i dr.) su morali da Üalju svoju poÜtu preko UBBG raΦunara Üto su morali i da navode u adresi.
Telefon na FON-u je zvonio gotovo celog dana jer su ovako slo₧ene adrese unele pravu pometnju. Razlog viÜe za ovaj problem je zavisnost naΦina pisanja adrese od dela mre₧e sa koga se poruka Üalje. DeÜavalo se, recimo, da kolege iz Novog Sada pitaju nekog iz Beograda kako se piÜu adrese. Obzirom da je naΦin pisanja na ove dve lokacije bio razliΦit, razumljivo je da poruke Novosa≡ana nisu stizale na odrediÜte.
Rad na FON-u se u to vreme svodio na sre≡ivanje mail tabela za konverzije adresa, odgovaranje na pitanja onih koji su po ceo dan zvali telefonom kao i na odr₧avanju veze sa moumee-om i kontrolu razmene poruka. Na₧alost, veza sa moumee-om je prekidana relativno Φesto: jednom ne radi X.25 veza ka svetu, jednom ne radi UBBG, jednom ne rade neke veze po SAD pa se ne mo₧e doµi do moumee raΦunara i tako u krug. Bilo je i zaista neverovatnih razloga za prekid. Me≡u njima je sluΦaj kada je jedna koleginica, koja je doÜla da proΦita svoju poÜtu, sela za konzolu servera na FON-u, jer su ostali raΦunari bili zauzeti. ProΦitala je poruke, izlogovala se i iskljuΦila raΦunar. Poluotvorenih usta smo je µutke gledali dok je izlazila iz prostorije, verovatno zadovoljna jer je sve ostavila u najboljem redu.
Kada do≡e do prekida veze, telefon na FON-u se usija a korisnici, misleµi da oni neÜto greÜe, opet krenu da eksperimentiÜu sa adresama i Üto je najgore, proradi sistem "gluvih telefona" pa se raÜire potpuno pogreÜne informacije o naΦinu slanja poÜte. Eh, trebalo je videti prava mala remek dela od adresa koja su pokazivala svu maÜtovitost korisnika elektronske poÜte.
Me≡utim, sve to je bio manji problem. Mnogo veµi je Üto se, dok veza ne radi, diskovi pune porukamama i na moumee i na fon raΦunaru. I jedan i drugi raΦunar su imali relativno male kapacitete diskova, te je pri svakom iole du₧em prekidu veze nastajala prava panika.
Prekidi u razmeni poÜte su nastajali i iz drugih razloga. Jedan od Φestih je bio taj Üto je preko elektronske poÜte bio moguµ prenos jedino Φistih tekst poruka. Ako se u tekstu pojavi neki od ASCII znakova van intervala 32-127, prenos je bio zaustavljen. A taj problem je, porastom broja korisnika, bivao sve Φeܵi. Korisnici su pisali poruke sa YU slovima, zatim su zvali modemom bez ukljuΦene korekcije greÜaka pa su u poruku uletali "≡ubre" znakovi i sliΦno. U poΦetku smo ruΦno "ubijali" takve poruke, a kasnije sam napravio program koji je prolazio kroz poruke i umesto svih ne-tekst karaktera stavljao donju crtu.
Problem su pravili i korisnici koji su slali velike datoteke. Na ₧alost, ako pri prenosu poruke veza pukne, pri sledeµem pozivu, UUCP prenosi tu poruku iz poΦetka. DeÜavalo se ponekad da neku veµu poruku, a bilo ih je i po par megabajta, UUCP prenosi i iz desetak i viÜe puta. To je trajalo i po nekoliko sati za koje vreme su ostale poruke Φekale na razmenu.
Posle nekog vremena, sa strane FON-a smo stavili limit na du₧inu poslate poruke, ali iz sveta limita nije bilo pa su se zaguÜenja nastavljala. ReÜavali smo ih tako Üto je postojao nalog na moumee raΦunaru za odr₧avanje UUCP razmene, na koji smo se povremeno logovali i proveravali da li ima velikih poruka te ako ih ima, brisali ih iz liste. Problem sa velikim porukama je naroΦito bio izra₧en kada su korisnici otkrili moguµnost naruΦivanja datoteka sa Internet ftp servera preko elektronske poÜte. Ovo naruΦivanje je ubrzo moralo biti zabranjeno, jer je gotovo svakodnevno pravilo zastoje u isporuci poÜte.
Da bismo smanjili optereµenje ove veze zbog prenosa datoteka, mail lista, news grupa i sliΦno, napravili smo lokalne ftp (FON File Server) i news servere, na koje smo prenosili zanimljive datoteke i konferencije. Na news serveru na FON-u smo otvorili i jedan broj yu news grupa. Novim TCP/IP vezama do ostalih akademskih institucija kao i ovim postavljanjem Internet servisa u YU, mala mre₧a BeoInternet je sve viÜe postajala ono Üto danas znamo kao YU Internet, sve viÜe opravdavajuµi deo imena - Internet.
Pored svih problema, poÜta je iÜla, a news server je bio sve poseµeniji. Pored akademskih institucija, zainteresovani su bili i pojedini domaµi BBS-ovi: prvi koji je povezan UUCP-om je bio Hobbiton BBS. Odmah nakon toga je krenulo povezivanje i drugih BBS-ova me≡u kojima je bio i Sezam, kao i cele mre₧e BBS-ova kao Üto je SetNet.
Ceo ovaj veseli sistem, koji je svakodnevno rastao, stojiΦki je podneo Φak i napad novogodiÜnjih poruka, kojima smo ispratili 1992. godinu.