Vrhunac multimedije Kad Hewlett-Packard ponudi da neÜto od najjaΦe artiljerije sa kojom raspola₧e, Voja GaÜiµ teÜko odoleva iskuÜenju... Dva mre₧na d₧ina U Redakciju su ovog meseca stigla dva "d₧ina" sa po dva Pentium Pro procesora: Acer Altos 9000/X1B i Compaq Proliant 5000. Testirao ih je Pavle Pekoviµ. Ekran do krajnjih granica Leto je vreme za notebook raΦunare, a dr Majkl Mijatoviµ ka₧e da se ove godine najbolje snaÜla ToÜiba, promoviÜuµi Tectra 740CDT. LCD Monitori Ekspanzija prenosivih raΦunara je dovela do sna₧nog razvoja tehnologije LCD ekrana. Jedini problem za Milana ╚etiµa ostaje cena... Sredina - napred Daewoo monitori su veµ viÜe godina prisutni na naÜem tr₧iÜtu i u₧ivaju solidan renome. KonaΦno su se stekli uslovi da ih Voja GaÜiµ predstavi. Tragajuµi za standardom Izbor Pentium matiΦnih ploΦa nikada nije bio veµi, ali njihove performanse nikada nisu bile pribli₧nije. Bojan Petroviµ ka₧e da izbor ipak nije jednostavan. 3D Akceleracija Za dobru 3D sliku trebaµe vam odliΦna 3D kartica. Sreµom, Aleksandar Veljkoviµ konstatuje da je ponuda na domaµem tr₧iÜtu sve bolja. Intenzivno trodimenzionalno PC raΦunari polako u kuµe dovode hardverski ubrzanu 3D grafiku. Aleksandar èuÜnjar pogledao je Intergraph-ov Intense 3D. MPEG diskoteka SaÜa Krstiµ stavio je 13 sati muzike, u CD kvalitetu, na obiΦan CD-ROM. MPEG kompresija osvojila je i jednu beogradsku radio stanicu... K6 ili Pentium? KonaΦno je i u Beograd stigao K6, nova nada kompanije AMD protiv Pentium Pro i Pentium II. Bojan Petroviµ tvrdi da µe borba biti ₧estoka... D₧epni pilot Firma U.S. Robotics viÜe nije poznata samo po dobrim modemima - Jovan Bulajiµ predstavlja Pilot, organajzer koji Φita vaÜ rukopis. D₧inovi od 100 grama Paralelno sa razvojem PC-ja, u senci se ne manje iznena≡ujuµom brzinom razvijaju i d₧epni raΦunari. Kristijan Laziµ pregledao je nekoliko najpopularnijih modela koje proizvodi Casio. Ime vaÜeg raΦunara Osim tr₧iÜta "₧utih" raΦunara na koje smo navikli, razvija se i segment tr₧iÜta posveµen korisnicima velikih zahteva. Emin Smajiµ uoΦava da sti₧u i "ozbiljni igraΦi". Prvi utisci Skener pogodan za kancelarije, zvuΦnici i nove kartice koje, sve Φeܵe, imaju vezu sa video ili TV ure≡ajima, su aktuelnosti ovog meseca... Letnje Φarolije Ljubitelje raΦunara teÜko je nagovoriti i na kraµe putovanje - pravdaju se alergijom, simuliraju iÜijas - i gledaju da kupe neku "d₧i₧a-bid₧u" za njihov PC. Jelica Protiµ dobro zna kako to izgleda... D₧epni programator Voja Antoniµ pravi programator mikrokontrola ne veµi od kutije Üibica, kome napajanje nije potrebno...

NT 5 i posle njega

Beta verziju Memphis-a smo veµ isprobali, a sledeµi Windows NT stigao je do Dejana Ristanoviµa... za sada u obliku specifikacija i obeµanja.

Organizacija (udru₧enog) rada

Blic testiranjem Outlook-a, poΦetkom godine, Φak ni Brankica Rakiµ nije mogla da ustanovi njegovu pravu upotrebnu vrednost ili nedostatke. U praksi se on pokazao mnogo bolje nego Üto na prvi pogled izgleda.

Prava stvar ili kozmetika

Visual Basic veµ dugo va₧i za popularno okru₧enje za brz razvoj Windows aplikacija. U verziji 5, Microsoft je konaΦno obezbedio dugo oΦekivani kompajler. Da li je sve baÜ onako kako je Ivan Sekuloviµ pri₧eljkivao?

Paskaloliki C++

Aleksandar Petroviµ je dugo Φekalo, i najzad je stigao novi Borland-ov C++ kompajler, ovoga puta obuΦen u ruho Delphi-ja i pretvoren u RAD alat.

Virtuelni svetovi

Sve je poΦelo od zabave, ali Branislava Bubanju viÜe zanimaju ozbiljnije primename virtuelne realnosti i problemi koji nastaju pri koriܵenju VR ure≡aja.

Napredne rendering tehnike

Pojavljuju se sjajni programi namenjeni grafiΦkoj vizuelizaciji i animaciji. Stevan Josimoviµ opisuje puteve kojima mogu da krenu poΦetnici u ovoj oblasti...

Povratak u ravan

Postupak projektivanja Φesto se svodi na izradu i a₧uriranje 2D dokumentacije. Zato je Slobodanu Laziµu od velike pomoµi Icemetrix Editor.

Akrobat na mre₧i

Darko StaniΦiµ na Internetu nalazi sve veµi broj dokumenata u Adobe Acrobat-u. PDF obezbe≡uje da izgled dokumenta ne zavisi od platforme, aplikacije i hardvera.

Brzinom lasera

Recept za efikasno koriܵenje laserskih ÜtampaΦa nije se promenio: Bojan Stojanoviµ i dalje preporuΦuje malo Φitanja uputstva i malo viÜe podeÜavanja drajvera.

Za dizajnere amatere

Brankica Rakiµ, uz pomoµ programa i publish 1.0, brzo i lako priprema pisma, faksove, kataloge, izveÜtaje, pa Φak i neku slo₧eniju publikaciju.

Uslu₧ni programi

Jovan Bulajiµ piÜe o obilju korisnih programa. Tu su ARJ i JAR, PhotoImpact Explorer, Sidekick 97...

U zamci vlastite mre₧e

Bezbedan raΦunar u mre₧i uglavnom predstavlja bajku. To, ipak, nije razlog da se ne potrudite da, po savetima Slobodana LjubiÜiµa, obezbedite svoj NT server.

U znaku Microsoft-a

Microsoft uvek pronalazi originalne multimedijalne teme koje prezentira na tehnoloÜki superioran naΦin. Aleksandar Veljkoviµ pregledao je njihovu softversku kolekciju...

Sam svoj majstor

NaÜi ljudi su poznati po tome Üto im majstor ne treba - sve umeju sami. Ako baÜ zapnete, Branislav Bubanja preporuΦuje Home Repairs - Home Survival Toolkit.

DirecPC u Beogradu Modemi su odavno postali spori, ali Üta biste rekli o 400 kbit/s Interneta u vaÜem stanu ili kancelariji? Da to nije skupo, pokazuju NebojÜa Vasiljeviµ, Vladislav Bjeliµ i Miljan Vuletiµ. Web tipografija Mo₧e li ekran zameniti papir? Bojan Stojanoviµ otkriva tajnu: Üta je Microsoft uΦinio da bi Φitanje elektronskih dokumenata bilo lakÜe? YU Internet u brojkama Da li ste se ikada zapitali koliko ljudi u naÜoj zemlji koristi Internet? Koliko je domaµih raΦunara povezano? Ko bi to znao, ako ne Berislav Todoroviµ... Internet arhive Arhive sa uslu₧nim programima su se preselile iz polu-zatvorenih BBS-ova na Internet. Vlada Klisiµ posetio je najzanimljivija mesta... Oracle na Web-u Surfom koji poΦinje od www.oracle.com mo₧e se doµi do ogromne koliΦine informacija. Kojim putem nastaviti, objaÜnjava Bojan ZanoÜkar. Elektronski Ezop Interaktivna priroda Interneta je "duÜu dala" za priΦe o ₧ivotinjama. Aleksandar Petroviµ u₧ivao je tra₧eµi po interesantne sajtove sa ovom tematikom. Univerziteti na Internetu JoÜ jedna generacija maturanata spremna je da krene u avanturu zvanu studiranje... mo₧da na nekom stranom univerzitetu. Jelica Protiµ µe im pomoµi da potra₧e mesto... Sezamovi CD-ROM-ovi Vreme da se bogata biblioteka softvera sa SezamaPro ponudi i Üiroj publici - SezamPro i PC Press pripremili su veliku kolekciju softvera na dva CD-ROM-a.

Kontrola servisa

Servisi su, pod Windows NT-om, programi koji se startuju odmah po podizanju sistema. U ulozi njihovog kontrolora i ovaj put je Zoran Äivotiµ.

╚etvrta dimenzija

Zvuk i muzika na PC-ju nisu novost, ali programiranje ovog hardvera za mnoge i dalje predstavlja tajnu koju razjaÜnjava Vladimir Stojanoviµ.

Java chat sistem

Uz malo programiranja, Ivan Mitroviµ pokazuje kako mo₧ete interaktivno razmenjivati informacije sa drugom Φitaocima neke Web strane.

Zabava u 256 bajtova

Na nedavno odr₧anom YALP-u, jedna od kategorija bila je i 256-bajtni intro. Gojko Ad₧iµ se okuÜao u ovoj oblasti...

Poruka iz nultog prstena

Miljan Jovanoviµ otkriva da komunikacija sa manje privilegovanim programima nije uopÜte jednostavna - zahteva veoma precizno "zakazivanje sastanaka".

Vesti Microsoft i sledeµi Millenium Zoran Kehler opisuje projekte Microsoft-ovih struΦnjaka za sledeµi vek, tajanstveni projekat Millenium. Proleµe na Internetu Internet World Spring 97 odr₧an 20-22. maja u Londonu posetila je Mira Andriµ. RaΦunari koji razumeju Jelena Rupnik posetila je Belgijsku kompaniju koja zauzima vodeµe mesto na tr₧iÜtu softvera za prepoznavanje govora. Unisys ide napred Na strategijskom brifingu u Milanu, Eminu Smajiµu postalo je jasno da su posveµenost serverima i Windows NT-u glavni aduti ove kompanije za prve godine sledeµeg veka. Demo manifestacije Demo party manija doÜla je i kod nas. Marko Savkoviµ morao je tokom maja posetio Φak dve ovakve manifestacije.

Virus preprodaje servisa

Bob ╨ur≡eviµ govori o novim trendovima outsourcing-a: viÜe nije cilj samo poveriti deo posla drugome, veµ na tome i zaraditi...

èta nam to treba?

Da li smo zaista dovoljno pametni, bogati i mudri da nam konsultanti nisu potrebni, pita se Milan BaÜiµ.

PriΦa ima tu₧an kraj Umesto teorijske tirade, Voja Antoniµ ovoga puta priΦa istinitu priΦu o ra≡anju jednog projekta koji je joÜ uvek daleko od zavrÜetka. Lektira za ovo leto OvomeseΦnu Üetnju Emin Smajiµ poΦinje nekim zanimljivim katalozima na Internetu, a onda putuje u oblasti obrade teksta, rada u Windows-u 95 i na kraju pronalazi YU slova na popularnim ÜtampaΦima... Jedan dobar savet Pokrenite neku noviju verziju Microsoft Word-a, otkucajte zzzz i izaberite Tools / Spelling. DoΦekaµe vas zanimljiva sugestija koju, zajedno sa mnogim drugim dogodovÜtinama, otkriva Vedra strana raΦunara...

SPECIJALNI DODATAK - Kako se kalio mikroprocesor

Poslednjih meseci na tr₧iÜtu mikroprocesora doga≡aju se veoma zanimljive stvari koje, po nekima, ugro₧avaju Φak i samu dominaciju Intel-a na ovom tr₧iÜtu. Drugi µe reµi da je istorija uΦiteljica ₧ivota i da je Φak i u kratkoj istoriji mikroprocesora sve to "veµ vi≡eno", doduÜe na ni₧em nivou performansi. Specijalni dodatak je zanimljivo Ütivo koje µe vas provesti kroz Φitavu istoriju mikroprocesora, od prvog 4004 do najmodernijih, kao Üto su P6, P7, DEC Alpha... Voja Antoniµ je ukratko opisao sve mikroprocesore koji su uspeli na tr₧iÜtu, pa Φak i neke za koje mo₧da niste Φuli, ali su ipak predstavljali va₧an tehnoloÜki pomak. Poglavlja Specijalnog dodatka su:
Äivot pre ro≡enja - Doga≡aji koji su prethodili pronalasku prvog mikroprocesora. Jeste li, recimo, znali da je 4004 Intel najpre prodao jednoj Japanskoj firmi... a onda ga otkupio nazad!
Intel-ov start - Mikroprocesori 4004, 8008, 8080...
Konkurencija stupa na scenu - Motorola 6800, 6809, MOS Technology 6502, Zilog Z-80...
SpecifiΦni mikroprocesori - Znate li Üta je mogao Am2901, MCP-1600, kako je radio 1-bitni C14500B...
Neki novi koncepti - Pojavljuje se ideja RISC procesora i multiprocesiranja, dolazi RCA1802, SC/MP, PDP-8 se smanjuje na jedan Φip...
Mikrokontroleri nisu mikroprocesori - Mikroprocesori opÜte namene su za konstruktore prekomplikovani i preskupi; njima je potrebno neÜto Üto odgovara jednostavnijim sklopovima. Tako su nastali F8, Intel 8048, 8051, PIC 16Cxx...
Prvi 16- i 32-bitni mikroprocesori - U ovom poglavlju govori se o prvim 16-bitnim mikroprocesorima: TMS9900, Z-8000, 32032, Rekursiv i legendarna Motorola 68000. ZaÜto je svet (bolje reµi IBM) izabrao baÜ Intel?
Intel-ove godine - Veµina danaÜnjih korisnika raΦunara radi sa 32-bitnim Intel-ovim procesorima koje predstavljamo u ovom poglavlju... zajedno sa nekim prethodnicima. èta su znaΦili 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium Pro, ko im danas konkuriÜe, Üta mogu AMD i Cyrix procesori, Üta oΦekujemo od sledeµe generacije...
RISC - Prvi, kasniji i najmoderniji RISC procesori. èta je ponudio MIPS, koji je AMD-ov adut, Üta mo₧e SPARC, zaÜto se danas niÜta ne Φuje o Transpjuterima, staje li Cray na jedan Φip, kako je proÜao Intel 80960, Üta je IBM demonstrirao kroz POWER seriju i kako je nastao (i nestao?) PowerPC... Svoje mesto u ovom poglavlju zaslu₧ila je, naravno, i DEC Alpha, arhitektura projektovana za buduµnost.
Kako ubrzati rad - èta nas Φeka u sledeµim godinama, odnosno koje tehnike µe dizajneri procesora primeniti da bi ubrzali buduµe Φipove? Opisano je ubrzanje takta, proÜirenje magistrale za podatke, keÜiranje, memorija sa preplitanjem, multiprocesorski rad, protoΦna obrada (pipeline), superskalarna arhitektura, prekoredno izvrÜavanje instrukcija, predikcija grananja, spekulativno izvrÜavanje programa...