U godini kada se obele`ava 35. godina postojanja i rada Elektronskog fakulteta u Ni{u, kao jedan od posebnih doga|aja treba ista}i Konferenciju MIEL 95. Tim povodom razgovaramo sa prof.dr. Ninoslavom Stojadinovi}em, organizatorom i predsedavaju}im nau~nog komiteta ovog simpozijuma.

- Mo`ete li nam re}i ne{to vi{e o karakteru nau~ne konferencije odr`ane septembra meseca na na{em fakultetu?

To je bio 20. po redu simpozijum o mikroelektronici u odr`an u Jugoslaviji. Do 1981. god. to je bila konferencija nacionalnog karaktera, a od 1982. god. po~inje se sa uklju~ivanjem i stranih nau~nika. 1984. god. u Ni{u je odr`an prvi internacionalni simpozijum, da bi se dalje konferencije odr`avale u Beogradu, Zagrebu, LJubljani i Banja Luci. 1989. god. ponovo je u Ni{u odr`an, po mom mi{ljenju, najja~i simpozijum do raspada stare Jugoslavije. 1991. god. odr`ana je poslednja konferencija u Beogradu, u ~ijem je radu u~estvovao mali broj stranih i doma}ih stru~njaka.

-Koliki je uticaj imala politi~ka situacija i celokupno okru`enje na tradicionalno odr`avanje konferencije?

Posle raspada Jugoslavije Slovenci su nastavili sa odr`avanjem simpozijuma uz kori{}enje istih obele`ja kao i pre, ali je to bilo bez nekog ve}eg uspeha. Kod nas je 1992. god. osnovano Srpsko dru{tvo za mikroelektroniku, da bi se od 1993. god. nastavilo sa odr`avanjem konferencija (na engleskom jeziku). U radu je u~estvovao mali broj stranih gostiju, njih desetak iz balkanskih zemalja i na{i ljudi koji rade u inostranstvu. Ove godine na na{em fakultetu odr`ana je internacionalna Konferencija pod pokroviteljstvom svetskog instituta IEEE. Ono {to posebno treba ista}i je to da je ova konferencija u{la u svetske nau~ne kalendare.

Pre svega sankcije, a i finansijski razlozi imaju presudnu ulogu u organizovanju konferencije. Zna~ajno su pomogli nau~ni kontakti koje je grupacija za mikroelektroniku odr`avala i pre uvo|enja sankcija, kao i saradnja sa stranim nau~nim ~asopisima. Su{tina je komunikacija i veoma uporan rad.

-Da li je bilo problema {to se ti~e u~e{}a gostiju iz inostranstva?

-Program same konferencije obuhvatao je razli~ite sfere interesovanja iz oblasti mikroelektronike. Mo`ete li nam re}i ne{to o broju i karakteru prezentovanih radova?

Na konferenciji je odr`ano 14 uvodnih radova, 87 oralnih radova(koji se prezentuju preko folija i slajdova) i 72 posterna rada. Posterni radovi su danas najvi{e zastupljeni u svetu, jer na veoma popularan na~in veliki broj izlaga~a za kratko vreme mo`e da predstavi svoja dostignu}a. Zna~i, ukupno preko 170 radova sakupljeno je u zborniku ~iji su autori iz 31 zemlje (evropske zemlje, Maroko, Egipat, Australija, Amerika, Brazil, Kina, Indija, Tajland, Koreja, Japan...).

-Na konferenciji su dodeljene i neke nagrade. O ~emu je zapravo re~, koji su kriterijumi za dodelu priznanja i ko su ovogodi{nji dobitnici?

^asopis "Microelectronics journal" dodelio je tri nagrade. Jedna nagrada za poster rad dodeljena je prof. Jankovi}u i asistentu Karamarkovi}u sa na{eg fakulteta. Jedna nagrada za regularni (oralni) rad dodeljena je grupi autora iz Nema~ke i Rumunije. Nagradu za studentski rad dobio je student postdiplomac sa Univerziteta u Kembriyu. Uslov za dobijanje nagrade za studentski rad je da student bude autor i izlaga~.

-Iako su osnove mikroelektronskih procesa utvr|ene, ova oblast je jo{ uvek uklju~ena u evolucioni proces. Recite nam koje su osnovne tendencije razvoja i koliko su ti novi trendovi bili zastupljeni na konferenciji?

Ima nekoliko tendencija razvoja. Jedna od mnogih je smanjivanje dimenzija komponenata. Na taj na~in pribli`avamo se pojmu nanoelektronike, jer se stiglo do neke fizi~ke granice. To zahteva znanja iz oblasti biologije, fizike, ide se i na nove materijale. Druga tendencija razvoja jeste pravljenje novih struktura, i ovim problemom bavio se jedan od izlaga~a iz Japana. To je oblast u koju se mogu uklju~iti i na{i stru~njaci. Tre}a tendencija razvoja su pametna (inteligentna) integrisana kola. To je ono {to se mo`e raditi i kod nas, jer su tu bitne ideje, a nije presudna tehnologija. Sa novim strukturama i dimenzijama posti`u se bolji efekti, a u proizvod se ugra|uje pouzdanost samom kontrolom. Sve ovo bilo je prezentovano preko uvodnih radova.

-Koliko rezultati nau~nih projekata i istra`ivanja koja se rade kod nas zaostaju ili ne za nekim svetskim standardima, i kakva je njihova prakti~na primena?

[to se ti~e onog {to se radi na fakultetu nalazimo se na svetskom nivou, i u pojedinim oblastima i na samom vrhu. Na{a {ansa nisu vrhunske tehnologije. U Jugoslaviji se proizvode optokomponente, senzori, snaga{i i tu je na{a {ansa.

-Koliko je svetsko i doma}e tr`i{te otvoreno prema rezultatima rada na{ih stru~njaka?

Trenutno je tr`i{te veoma su`eno. Posle pada Berlinskog zida izgubljeno je skoro celokupno isto~no tr`i{te. Doma}e tr`i{te svedeno je na tre}inu i kada se u obzir uzmu i sankcije situacija je jo{ te`a. Ranije su komponente na{ih proizvo|a~a prodavane i na Zapadu, ali sada fabrike rade sa svega 20-30% kapaciteta. Rade se neke prizemne stvari za industriju i tek nakon ukidanja sankcija o~ekuje se proboj na svetsko tr`i{te ulju~ivanjem u me|unarodne projekte.

- Kakvi su dalji planovi {to se ti~e uklju~ivanja u svetke tokove razvoja mikroelektronike?

Pre uvo|enja sankcija radili smo komponente za ITT, Motorolu, sa Digitalom je ura|ena samo prva faza projekta. Za sada ima dosta ponuda za u~e{}e na stranim projektima i ponovo se aktiviraju neke veze. Nakon ukidanja sankcija postoji mogu}nost za saradnju sa katedrom za mikroelektroniku iz Austrije. Za neke ozbiljnije poslove neophodno je dosta rada i finansijskih sredstava.

- Koliko }e novoformirano i oja~ano evropsko tr`i{te biti otvoreno prema nama?

- Koliko }e, po va{em mi{ljenju, odr`avanje ovakve konferencije imati uticaj u dalja ulaganja u razvoj mikroelektronike?

- [ta planirate po pitanju daljeg odr`avanja konferencije MIEL?

Naredne konferencije }e se odr`avati u Ni{u svake druge godine. Ti simpozijumi bi}e internacionalnog karaktera i radovi }e biti prezentovani na engleskom jeziku kao {to je bilo i do sada. [to se ti~e u~e{}a na{ih nau~nika njihovih radova bi}e od deset do petnaest.

- Gospodine profesore, hvala Vam na razgovoru.

Ivana Arsi}