Za nekog ko ima tridesetak godina ka`emo da je u najboljim godinama. Na{ fakultet ove godine slavi trideset pet godina od svog nastanka, a red je da se o slavljeniku i napi{e koja re~...

Po{to je Ni{ krajem pedesetih godina po~eo uveliko da se razvija Izvr{no ve}e NR Srbije odlu~ilo je da osnuje tri fakulteta kod nas. Elektronika je po osnivanju bila samo odsek na Tehni~kom fakultetu. Tada elektronci nisu imali svoju zgradu ve} je prva generacija studenata po~ela sa studijama u zgradi Alatnice zavoda RR (sada{nja EI Ni{). Oni su fakultetu osim pomo}i u opremi pru`ili i zna~ajnu kadrovsku pomo}. Naravno da bi sve bilo kako treba nabavljaju se instrumenti, a prvi studenti su pomagali u pravljenju maketa na kojima su budu}e generacije sticale znanja iz elektronike. Kasnije su studenti preba~eni u zgradu Tehni~kog fakulteta koji je izgra|en 1964. godine.

Za datum osnivanja Elektronskog fakulteta uzima se 23.11.1968. godine, kada je tada{nja skup{tina donela zakon o osnivanju na{eg slavljenika. Predavanja su se jo{ uvek odvijala u zgradi Tehni~kog fakulteta, a u okviru nje je dogra|en deo sa laboratorijama za potrebe na{ih studenata. Te laboratorije su poznate studentima koji laboratorijske ve`be obavljaju u susednoj zgradi. Naravno, kao fakultet elektronike, morao je da prati najve}a dostignu}a tog doba. Tako su profesori i asistenti dobili ra~unar IBM 1130 a, i studenti su mogli da rade na tom ra~unaru. Po{to je ovaj ra~unar zastario posle desetak godina je nabavljen nov ra~unar koji ima mogu}nosti visokog nivoa. To je ra~unar na kojem studenti i danas sti~u svoja prva znanja iz programiranja -HONEYWELL DPS 6/92. Terminali su sme{teni u susednim u~ionicama da ih ovo "~udo tehnike" ne bi ometalo u radu.

Mnogi studenti ne znaju da je ova zgrada u kojoj je sada sme{ten fakultet zavr{ena 1982. godine. Tada se na{ fakultet preselio u ovu impozantnu gra|evinu u kojoj je sme{teno ~etiri amfiteatra, ~etrdeset u~ionica, trideset laboratorija, kabineti itd. To je zgrada koja za posetioce koji prvi put do|u na na{ fakultet predstavlja pravi lavirint (to neka ne obeshrabri sve one koji planiraju da upi{u elektroniku jer je snala`enje u zgradi jo{ i najlak{e na fakultetu). Mogao bih da dodam i da je tu biblioteka, moderni ra~unski centar, ali studente }e odu{eviti tek podatak da je tada po~eo sa radom i studentski klub u kome sada provode svoje slobodno vreme na fakultetu. Najve}i klub na Ni{kom univerzitetu slu`i ne samo za odmor ve} i za zbavu (organizuju se `urke i zabave).

Mo`da }e neke interesovati podatak da se do '66. godine nastava odvijala u dve faze. Posle druge godine studija dobijala se titula in`enjera elektronike, a dalje dve godine studija omogu}avale su dobijanje titule diplomiranog in`enjera elektonike. Zanimljivo je i da se od '78. do '87. godine pored petogodi{njih studija odvijale i studije od pet semestara kojima se sticao {esti stepen stru~ne spreme (vi{a stru~na sprema). Do danas je zvanje in`enjera dobilo 211 studenata, a ispred svog imena, Dipl. Ing. je stavilo 2455 studenata (nemojte oklevati da uve}ate ovaj broj). Za one koji `ele dalje sticanje znanja iz oblasti elektronike fakultet organizuje poslediplomske studije. Tako je sa fakulteta do danas iza{lo 280 magistara elektrotehni~kih nauka, a odbranjeno je i 105 doktorskih disertacija.

Studenti na osnovnim studijama sticanje znanja ostvaruju na predavanjima, ve`bama, kolokvijumima, ispitima itd. Nastavni program se menja u skladu sa najnovijim dostignu}ima, pa je studentima omogu}eno kvalitetno studiranje u skladu sa svetskim doga|anjima u elektronici. Tako na{i stru~njaci ni malo ne zaostaju za svojim kolegama iz tehni~ki mnogo razvijenijih zemalja. Posle zavr{enog ~etvtog semestra mogu se odlu~iti za jedan od pet obrazovnih profila koliko ih je na fakultetu.

Nave{}emo osnovne karakteristike svakog od profila da bi studenti ni`ih godina (i oni koji tek razmi{ljaju da li da upi{u ovaj fakultet) mogli lak{e da se opredele za jedan od njih.

Profil automatika i elektronika omogu}uje studentu sticanje znanja iz ra~unarske tehnike, primene ra~unara, telekomunikacija, automatike, robotike, a izme|u ostalog i elektromedicinske instrumentacije. In`enjer ovog profila je osposobljen za projektovanje i rad na automatizovanim sistemima, projektovanje upravlja~kih algoritama (primena ra~unara u upravljanju raznim ure|ajima), itd. {to mu daje mogu}nost zapo{ljavanja u oblasti elektronske i procesne industrije, elektroprivrede, zdravstva i nau~nog istra`ivanja.

Na obrazovnom profilu elektronika i telekomunikacije izu~avaju se elektroakustika, radio i TV tehnika, satelitski sistemi, prenos podataka, telekomunikacione mre`e i sl. Sa ovim znanjem zapo{ljenje je mogu}e u svim organizacijama koje proizvode elektronske ure|aje {iroke potro{nje, telekomunikacionu i elektronsku opremu. Mogu}e je na}i posao i u organizacijama koji tu opremu koriste za rad (PTT, `eleznica, radio-televizija i druge).

Student na obrazovnom profilu industrijska energetika sti~e znanja iz oblasti distribucije elektri~ne energije i njene primene u potro{a~kim postrojenjima. Izu~avaju se elektri~ni sklopovi i pretvara~i koji se koriste u industrijskoj energetici. Sve ovo omogu}uje zapo{ljenje u industriji, komunalnim organizacijama i institutima.

Mikroelektronika je profil na kome se izu~avaju materijali i procesi za mikroelektroniku, tehnike projektovanja i strukture mikroelektronskih komponenata, ispitivanje kvaliteta i pouzdanosti istih itd. Posao je mogu}e na}i u svim organizacijama koje proizvode mikroelektronske komponente i elektronske ure|aje zasnovane na njima i u nau~no-istra`iva~kim institutima.

Ra~unarska tehnika i informatika je profil koji studentima daje najop{tije znanje o ra~unarima, projektovanju i kori{}enju hardvera i softvera. Student izu~ava sve resurse po~ev{i sa principima funkcionisanja hardvera, pa preko izu~avanja osnovnih principa programiranja, paralelnih ra~unarskih sistema, mikrora~unarskih sistema, i na kraju tehnike projektovanja softvera i operativnih sistema. Diplomirani in`enjer ovog obrazovnog profila mo`e se zaposliti u svim radnim organizacijama koje koriste ra~unare, po~ev od organizacija koje projektuju i proizvode ra~unarski hardver i softver, do organizacija koje se bave primenom ra~unara.

Za one koji `ele da nastave studije fakultet omogu}uje poslediplomsku nastavu za sticanje zvanja magistra elektrotehni~kih nauka. Nastava traje dve godine, a zatim se brani magistarska teza. Zna~ajnu ulogu u usavr{avanju nastavnika, saradnika i studenata ima biblioteka ~ija povr{ina iznosi 1108 metara kvadratnih, od kojih najve}i deo prostora zauzima ~itaonica (800 kvadratnih metara) sa oko 200 mesta za korisnike biblioteke. Po~etkom ove godine su u jednom delu biblioteke znatno pobolj{ani uslovi za rad. Poslednjih godina je bilo te{ko do}i do inostrane literature, pa je va`an podatak da je biblioteka Elektronskog fakulteta povezana na JUPAK mre`u. Tako, korisnik koji nije mogao na}i literaturu ni u biblite~kom fondu koji iznosi oko 18000 knjiga (ne uklju~uju}i publikacije, doktorske i magistarske teze i diplomske radove studenata) mo`e pristupiti bazama podataka i Narodne biblioteke u Beogradu, Univerzitetske biblioteke u Beogradu i biblioteke Matice Srpske u Novom Sadu. Tako se koriste fondovi svih ve}ih biblioteka u Jugoslaviji.

Za stru~no osposobljavanje studenata su opremljene nastavne laboratorije iz pojedinih predmeta. Neke od tih laboratorija se isti~u po nivou opremljenosti i broju saradnika koji rade u njima, pa se mogu svrstati u laboratorije namenjene za nau~no-istra`iva~ki rad. Takve su: laboratorija za mikrotalasnu tehniku i satelitsku televiziju, laboratorija za projektovanje elektronskih kola, laboratorija za modeliranje procesa i komponenata, metrolo{ka laboratorija i laboratorija za ra~unarsku grafiku. Ovde se spisak ni u kom slu~aju ne zavr{ava, ali bi samo njihovo nabrajanje zauzelo ve}i deo ~lanka. Ne samo da je i studentima osnovnih studija dozvoljen pristup ovim laboratorijama, ve} se tamo obu~avaju za nau~no- istra`iva~ki rad uz stru~njake sa fakulteta i iz privrede.

Laboratorije imaju sopstvene mre`e koje ~ine deo mre`e fakulteta. Ra~unarskom mre`om Elektronskog fakulteta koja je deo JUNIS-a su ove godine povezane ne samo laboratorije ve} i nastavni~ki kabineti i ostale slu`be. Na mre`i mo`ete na}i i op{irnije podatke o istorijatu i radu fakulteta uop{te. ^ak je i na{ i va{ ELEF na{ao tu svoje mesto. Tako }e ELEF postati prvi list u Jugoslaviji koji izlazi i na mre`i (kao zasebna grana WEB-a). Nau~no-istra`iva~ke laboratorije rade ne samo za potrebe fakulteta ve} se vr{e istra`ivanja i za potrebe drugih korisnika (MUP, VJ, PTT). One su u okviru svojih aktivnosti organizovale i ve}i broj nau~nih skupova i konferencija. Iako je zbog sankcija zadnjih godina smanjena saradnja sa inostranstvom fakultet i dalje uspeva da odr`i veze i stvara projekte na me|unarodnom nivou (TEMPUS i EERP), kao i odr`avanje simpozijuma i nau~nih konferencija. Ove godine se od konferencija izdvajaju MIEL '95 koja je odr`ana sredinom septembra i TELSIKS '95 odr`ana u prvoj polvini oktobra. Na dvadesetoj internacionalnoj konferenciji o mikroelektronici MIEL '95 bilo je prezentovano 168 radova autora iz trideset jedne zemlje, a na konferenciji o telekomunikacijama u savremenim satelitskim i kablovskim sitemima TELSIKS '95 je tako|e bilo radova iz inostranstva. Ovo navodim samo kao ~injenicu da je sve vi{e saradnika iz inostranstva iako sankcije jo{ uvek traju. Tako|e su i na{i istaknuti nau~nici imali preko sto izlazaka van granica na{e zemlje.

Ne treba zboraviti ni mnogobrojne nagrade i priznanja koje su za svoj rad primali kako radnici fakulteta, tako i studenti koji su se isticali u raznim oblastima. Nave{}emo dobitnike nagrada za ovu godinu, ali treba ~estitati svim dobitnicima u proteklom periodu rada fakulteta, i po`eleti jo{ mnogo takvih koji }e zaslu`iti da se na|u na toj dugoj listi.