Nije lako biti mlad, po{ten, i ostati normalan u dana{nje vreme u na{em dru{tvu. Koliko kod se trudili da odr`ite neki svoj nivo `ivota, sa~uvate neka svoja merila vrednosti, veru u ljude ili mo`da ovaj sistem, na}i }e se neko da sve to pretvori u tragikomediju i natera vas da duboko razmislite o svemu. Minulo leto nije se imalo bog zna po ~emu pamtiti. Tinejyerske `urke, prazni kafi}i i totalna monotonija iz ve~eri u ve~e. u jo{ jednu letnju ve~er sasvim slu~ajno u{li u Zonu sumraka. I naravno gospoda drugovi u plavom koji pored toga {to su ~uvari reda i mira, zadu`eni za razbijanje monotonije dokonim i po{tenim no}nim pticama. Do mesta predstave odnosno SUP-a obavezno imate obezbe|en prevoz. Ili je to konforna "marica" za organizovane grupe ili ekskurzije, ili "zastava 101" za povla{}ene pojedince li parove gde vas veseli doma}ini od prvog trenutka zabavljaju laganim pretnjama i veselim vredama.

Naravno ako ste nevini pred sobom i pred bogom sve to treba prihvatiti sa osmehom i izvesnom dozom humora. Predsava se nastavlja u pozori{tu, ups pardon, SUP-u. Uva`ena gospoda "{oumeni" ups opet pardon, ~uvari reda od prvog trenutka `ele da se {to bolje upoznaju sa vama da bi znali kakvu predstavu da vam spreme i nasmeju do suza. Posle toga te {alju da se dobro odmori{ u jednom od njihovih apartmana visoke [ kategorije da bi mogao sutra onako odmoran da u`iva{ do suza. Naravno kada pro`ivi{ jedno dosadno leto i onda odjedared naleti{ na nekog ko se toliko trudi da ti ovo leto u~ini nezaboravnim kako mo`e{ da spava{ a da svoju radost ne podeli{ sa svojim drugom sapatnikom.

Jer gde su mladi tu je i {ala, a {alimo se u pritvoru. Jo{ jedan razlog nesanice su i tvrde klupe, zagu{ljiva prostorija i neodoljiva potreba za cigaretom koje su ti naravno uzeli kao i ostale li~ne stvari (~ak i kai{ i pertle). A }elija fino mesto samo da se malo sredi. Ubaci{ lajt-{ou i strogoskop i kompletno mo`e{ "Lucifer" da preseli{ tamo. Mala soba dva sa dva, dve klupe uske da mora{ da balansira{ na njima, zidovi ispisani zanimljivim porukama koje nisu ba{ za {tampu. Idealno mesto za crni humor i ironi~ne {ale. Jedine pesme koje ti padaju na pamet su u stilu "Prodaj majko Golfa dizela{a pa izbavi sina robija{a", ili "Dotako sam dno (dna) `ivota", a {ale tipa "Najebali smo, ~ekaju jeftinu struju da uklju~e elektri~nu stolicu". I tako kroz {alu i smeh do~eka{ svoje prvo (i zadnje) zatvorsko jutro sa laganim strahom da tvoje ispitivanje ne li~e na ispitivanje sedam sekretara SKOJ-a. Predstava po~inje u osam sati, kada vas va{ dragi doma}in prvo otprati do toaleta (na ~ijim vratima krupnim pisanim slovima na karo papiru pi{e "Odr`avaj i ti ~isto}u Ve-Ce-a", ~isto da se ne zaboravi) a posle toga na veliku scenu prepunu ljudi u plavom. A evo kako su uloge podeljene: Oni su veliki i stra{ni, a ti mali i upla{en i treba da se sla`e{ sa svime {to oni ka`u. Ti si huligan, li~i{ na robija{a, svedok te prepoznao na mestu zlo~ina i ne poku{avaj da filozofira{ jer oni sa takvima druk~ije postupaju. Potpi{i priznanje, plati {tetu, idi ku}i i zapamti zlo~in se ne isplati. A ti samo sedi{, slu{a{ sav iznena|en (kao Rade Pendrek) i pita{ se dal' se ovo sve tebi de{ava. Do ju~er si bio po{ten gra|anin, asad odjedared huligan i robija{. Mister Yekil i Doktor Hajd. Gledaju te u o~i i smisle ti `vaku o nekoj `urci na kojoj si kao bio, gde si se napio, bio sa `enskom i onda u povratku izigravao huligana i razbio izlog. Kakva ma{ta. Ispade najbolje ve~e tog leta, samo {to se ti ni~ega ne se}a{. Naravno poku{avaju da te upla{e, a ne znaju da se jedan novinar ni~ega ne pla{i sem svog strogog urednika kome munje sevaju iz o~iju kad kasni{ sa ~lankom. ^ovek ne zna dal' da se smeje ili da pla~e. Oni imaju jednog, a ti petnaest svedoka, ali oni imaju plavu uniformu i pendreke, a ti samo jednu glavu i o{tar jezik da se vadi{ iz bule.

Pita{ se da li vredi sve ovo {ikaniranje i ispiranje mozga zbog jednog obi~nog stakla koje si navodno razbio. E pa vredi. Jer treba da ima{ neke svoje principe iza kojih }e{ da stoji{ i koje }e{ da brani{. A naravno kada si dovoljno uporan i re~it mo`e{ svakoga da ubedi{ u ne{to. Pa tako i gospodu u plavom. Jer su spremni da na tvoj zahtev uvedu novu li~nost u ovu tragikomediju. Gospodina nepoznatog svedoka, revnosnog gra|anina zbog koga trpi{, ni kriv ni du`an, sve ovo. I dok ga ~eka{ minuti se pretvaraju u sate, a sati u nepodno{ljivu glad jer se ne se}a{ kad si zadnji put jeo. Naravno ~uvaju te dva osamnaestogodi{nja de~aka u plavom tek iza{la iz srednje {kole, spremna da pucaju i na tvoj najmanji sumnjivi pokret. Dok ti razmi{lja{ da li ti `ivot vredi ~etvrtinu bureka. I kao u svakom dobrom gangsterskom filmu svedok ne sme da se pojavi da svedo~i, jer ste ti i tvoj drug najve}i bldnici grada ^ikaga i tvoja osveta bi bila stra{na. I tako oslobo|eni zbog nedostatka dokaza napu{tate ovu pozornicu, vrata pozori{ta se zataraju za vama, a vi celoj predstavi dajete lo{e kritike.

Jo{ jedno iskustvo vi{e da ti poka`e u kakvom apsurdnom vremenu `ivimo, da poku{a{ da izvu~e{ neku pouku iz njega, a ako je nema onda bar ima{ o ~emu da pi{e{ za ovaj broj ELEF-a.

S.V. od skoro nazvan "Robija"