Mnogopo{tovane kolege bruco{i!

Koristimo ovu priliku da vam jo{ jednom po`elimo dobrodo{licu u ovu simpati~nu ustanovu u kojoj }ete ste}i mnoga korisna saznanja na osnovu kojih }ete postati korisni, uva@eni (i dobro pla}eni, ako bude sre}e) ~lanovi na{eg ili zapadnoevropsko-ameri~kog dru{tva. Odajemo vam i priznanje {to ste se u ovim te{kim vremenima oduprli zovu biznisa i lake zarade (trgovine, devize, benzin) ve} ste se odlu~ili u}i u sr` tehni~kih nauka. Zna se, tehni~ka inteligencija osnovni je pokreta~ napretka dru{tva. Jo{ samo da nam ukinu sankcije pa }e EI i ostali prosto da propla~u za nama... Usput }emo vam podariti mno{tvo korisnih informacija od kojih }ete neke mo}i upotrebiti u bliskoj budu}nosti. A o svemu {to vas zanima, a {to ovde nije pomenuto (ima li uop{te toga) mo`ete da se raspitate u sobi broj 13 gde se nalazi baza Predsedni{tva Saveza studenata Elektronskog fakulteta (SSEF), tel. br. 46-466/689.

I) PREDISPITNE AKTIVNOSTI

1) NABAVLJANJE LITERATURE

Kako su vam predava~i na svojim uvodnim predavanjima preporu~ili koje ud`benike i zbirke da koristite, mi ne}emo donositi njihov popis, jer ga ve} imate. Treba da znate da je dovoljno da nabavite literaturu koja vam je preporu~ena. A zambijsko-mongolske zbirke zadataka iz kojih ~esto "padnu" zadaci na pismenom delu ispita ionako ne mo`ete da nabavite. Ono {to mo`ete jeste da nabavite ili fotokopirate zbirke re{enih zadataka s prethodnih ispitnih rokova, mada se i oni obra|uju na ra~unskim ve`bama. [to se ti~e kupovine knjiga, sva izdanja mo`ete da nabavite u knji`ari "Plavi ~uperak" koja se nalazi na faksu ili, ako imate vremena, po knji`arama u gradu (izbor je slabiji iako se mo`e nai}i na ni`e cene). Ako ste svoju lovu investirali u trajna dobra: jelo, pi}e i `ene, pa je ne mo`ete odvojiti za knjige, mo`ete postati ~lanovi biblioteka:
- fakultetske koja je prve nedelje nastave odli~no snabdevena (dok je ne poharaju najbr`i). Procedura: doneti indeks da se upi{e ~lanski broj. Razdu`ivanje se vr{i samo nakon diplomiranja ili pred ispis s faksa.
- univerzitetske (u Banovini) za koju va`i sli~na opaska, uz napomenu da je procedura upisa i tra`enja znatno birokratizovana: kopanje po karticama, ispis formulara tra`nje, zadr`avanje indeksa za vreme posu|ivanja knjige...
- narodne (Stevan Sremac u Ul. Du{ana Kosti}a) koja ima slabiji izbor tehni~kih knjiga ali zato bogat izbor beletristike. Procedura upisa (8 dinara godi{nje) i tra`enja knjiga su vrlo jednostavne. Mo`e se zaklju~iti da je u~enje iz kombinacije zabele{ki (uglavnom, osim kod matematike I) i knjiga najbolje, pa ga zato i primenjujte.

2) PREDAVANJA I RA~UNSKE VE`BE

Ovi oblici nastave nisu obavezni, ali ih je vrlo uputno redovno pose}ivati. ^ak i ako ste pasivni hvata~ bele{ki, ne{to vam ostane u glavi. Osim toga, neki od zadataka koje ste radili na ve`bama ima veliku verovatno}u da se pojavi u pismenom delu ispita, dok profesori ~esto nagla{avaju {ta }e izvesno da pitaju na usmenom. A {ta biste ina~e radili u ove hladne i ki{ovite dane? Najbolje bi bilo kad biste tokom cele godine posle ve`bi i predavanja ponavljali gradivo, pa bi vam uo~i ispita trebalo manje da ga spremite. A metoda da se uo~i predavanja i ve`bi pro~ita materija toliko je fanati~na da je ne}emo ni pomenuti. Na ~asovima budite aktivni: ako vam se ~ini da su predava~i pogre{ili "slobodno" ih ispravite (kako kod koga); ve}ina vam ne}e zameriti ~ak }e vam biti zahvalni {to ste otklonili neki mogu}i uzrok traumi na ispitu ("...ali tako je zapisano na predavanjima!"). Pa i ako i vi kod reklamacije gre{ke niste u pravu, predava~u bi trebalo da bude drago {to neko prati njegovo izlaganje i misli svojom glavom, makar i pogre{no. Ako vam ne{to nije jasno, pitajte, bilo na ~asu, bilo na pauzi. Izbegavajte da postavljate pitanja na samom kraju ~asa (kad ve} zvoni za pauzu) jer }ete ina~e postati vrlo "omiljeni" kod kolega koji jedva ~ekaju da izlete na hol/hodnik i zapale ili razmene najnovije tra~eve.

S obzirom da postoje "drast'}ne" razlike u izlaganju gradiva i obja{njavanju zadataka kod asistenata (kako svoje znanje preneti studentima?) raspitajte se na ~ije ve`be je najbolje dolaziti. S njima je u odre|enim slu~ajevima mogu} i dogovor oko prilago|avanja termina ve`bi. Postoji i fakultativna nastava stranog jezik za one koji su u srednjoj {koli u~ili npr. nema~ki ili francuski, a sad bi da u~e engleski. Takva nastava mnogo poma`e da pratite predavanja iz stranog jezika (ko 'o}e) u 3. i 4. godini studija.

3) LABORATORIJSKE VE@BE

Ovo je obavezni oblik nastave - odra|ene ve`be su uslov za paraf asistenta koji je uslov za potpis profesora koji je uslov za overu semestra koja je uslov za upis u naredni i tako redom. Nastojte da odradite sve ve`be u roku; termini za nadoknadu daju se nakon du`eg "ho}u-ne}u" perioda (u kojem dolazi do izra`aja va{a strepnja). Na~elno su mogu}e zamene termina uz odobrenje asistenta, ali se s tim ne mo`e preterivati da se ve`bovni ciklus ne pretvori u re~ sli~nog izgovora, ali razli~itog zna~enja. U tome bolje prolaze Ni{lije koji se s ostalima mogu menjati za predvikenda{ke i pretprazni~ne termine. Mogu}e je odraditi 3-4 termina ~ve`bi u jednom danu, ali to izbegavajte. Za svaku ve`bu potrebna je priprema, pogotovo za one na kojima }e asistenti (a to su najavili na po~etku godine!) veselo s vama ~avrljati o cve}u i prole}u, a ponajvi{e o ve`bi koju ste radili pro{li put ili koju radite sada. Pa ako se budete branili }utanjem ili bili nedovoljno fleksibilni i kooperativni, bi}ete oslobo|eni obaveze daljnjeg prisustva na ve`bi, ali s obavezom da, kad na|ete za shodno, navratite da je odradite. I jo{ ne{to: izve{taje za ve`bu (napisane ili prepisane) du`ni ste da, ako vam se druga~ije ne naredi, predate na slede}oj ve`bi.

4) KONSULTACIJE

Ovaj na~in rada naj~e{}i je dan uo~i ispita, dok tokom godine za to ne vlada bogzna kakav interes. Na kraju ra~unskih ve`bi asistenti znaju da ponude kolektivne konzultacije, {to studenti prihvate. Time asistent izbegava dosadno i mu~no n-tostruko ponavljanje materije koja je nejasna ve}ini studenata, a okupljeni studenti saznaju vi{e. Ako pojedina~no idete na konzultacije po{tujte vreme koje je za njih ozna~eno ili se o terminu dogovorite s asistentom. Pripremite materiju kako biste izbegli za~u|eno treptanje okicama u stilu:

"O ~emu on to pri~a".

5) KOLOKVIJUMI

Provereno sredstvo da se odre|en broj studenata oslobodi pismenog dela ispita. Pi{u se 2 ili 4 kolokvijuma (matematika, osnove elektrotehnike, fizika). Ako skupite dovoljan broj poena, zna se. Savet: pripremite se i izi|ite - ni{ta ne ko{ta, a ste}i }ete uvid u zadatke koji }e se pojavljivati na pismenim delovima ispita. Na~elno, na kolokvijumu padaju ne{to lak{i zadaci od onih na ispitu. Govori se da }e sistem bonusa za one koji dobro re{e kolokvijume biti izmenjen (npr. dodavanje koli`ine poena poenima s pismenog),a o tome }ete pravovremeeno biti obave{teni od strane asistenata.

6) PAPIRI, PAPIRI

Svi ste ve} upoznali Studentsku slu`bu (tel. 46-466/243) s kojom }ete u budu}nosti imati dosta posla. Verovatno ste ustanovili i da van termina od 8-9.15 i 13-14.15 mo`ete samo da poljubite {altere koji se za vas ne}e otvoriti ni pod kakvim okolnostima. Ovih dana opsedate {alter tra`e}i uverenja da ste redovan student EF zbog zdravstvenog osiguranja, odlaganja slu`enja vojnog roka (kolege koji to jo{ nisu u~inili neka po`ure da se ne bi jednog jutra probudili u SMB uniformi) i mnogih drugih potreba, potvrda papira za dom i abonentsku ...

Krajem semestra bi}e overa semestra za koju je potreban indeks sa svim potpisima iz predmeta s laboratorijskim ve`bama, kao i semestralni list. Za upis letnjeg semestra treba}e [V obrazac i dokument o uplati love za crni fond ili kako se to zove (za samofinansiraju}e i uplata {kolarine).

Za sve {to imate da obavite, ne ~ekajte zadnje dane kako ne biste upali u velike gu`ve koje su gore i od onih u "Ni{-Ekspresovim" autobusima.

U normalnim okolnostima sve se mo`e zavr{iti na {alteru. Direktno obra}anje {efici slu`be (Sla|ana Miti}) ili prodekanu za nastavu (prof.dr Gmitrovi}, soba 101@) koristite samo ako vas na to upute sa {altera.

7) FIZI~KO VASPITANJE

FV je predmet koji nas ne maltretira postojanjem ispita, ali koji nas odr`ava u kakvoj takvoj kondiciji koja nam je itekako potrebna jer smo kao populacija optere}eni raznim -ozama, -ijama, -itisima i ostalim medicinskim pojmovima u ~ijem le~enju ne poma`e medicina, ve} razgibavanje. Nastojte da budete redoviti, jer se u terminima uglavnom praktikuju sportske igre. Na`alost, |uskanje i ripanje na subotnjim `urkama ne priznaje se kao oblik FV, ali se zato mo`ete razgibavati u okviru SD Elektronac (informacije u sobi 14, pored 13-ice) ili u sportskoj sali na fakultetu (ako ima mesta).

8) POVLASTICE

Biti redovan student osim obaveza nosi i neka prava:
- pravo na sme{taj u domu (to je apsolvirano, pa }emo o tome da pi{emo u slede}em izdanju).
- pravo na prehranu (studenti van Ni{a imaju pravo na 3 obroka, a oni iz Ni{a imaju pravo na ru~ak). Procedura: u blagajnama kod menzi kupi se zahtev (0.50) koji se popuni i da na studentsku slu`bu da ga `igo{e. Takav zahtev uz dve fotke (bar jedna original) i pokazivanje indeksa predaje se za izradu knji`ice, prilikom ~ijeg se preuzimanja pla}a 1.00 dinar. Kompletna dekada (3 obroka) stoji 19.70, a samo ru~ak 8.40 dinara. Pozivaju se sve kolege koji na to imaju pravo, da ga iskoriste (rok zahteva do 30.11.): ako ve} ne zbog sebe, onda zbog starijih kolega koje }e vam to dobro~instvo upamtiti, tra`e}i od vas knji`icu i slede}e godine.
- pravo na jeftin gradski prevoz kad ga ima; ako `ivite dalje od faksa, nemate love za benzin, a bicikl vam je rizi~an, bolje je platiti 6 dinara mese~no nego se akati s nabru{enim kontrolorima i voza~ima u autobusu. Kad kupite mese~nu kartu mo`ete da se vozikate kol'ko '}ete, a ~ak i ako se vozite samo 4 puta mese~no, opet ste na dobitku.
- pravo na popust na bazenu: to se uz indeks i jednu sliku sre|uje u Banovini. Sad to izgleda blesavo, ali leti dobro do|e 6 karata (tolika je mese~na norma) po ceni jedne obi~ne karte.
- popusti u muzejima i sli~nim mestima (za to i ne vlada neki interes).

9) ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Kao student, va{a medicinska obrada vr{i}e se u Studentskoj poliklinici koja se nalazi kod Bolnice i Medicinskog fakulteta (ma na}i }ete vi nju ve}). Oni koji stanuju u domu pre useljenja prolaze kroz sistematski pregled, dok ostale to ~eka na kraju druge godine. U ostalim slu~ajevima zaobilazite ovu ustanovu u {irokom luku. Ako pro~itate pro{le brojeve lista, zna}ete za{to. A znaju}i da }ete se, ako se lekari udostoje da obrate pa`nju na vas pored svojih ro|aka i prijatelja, nakon ~ekanja u neodr`avanoj ~ekaonici, s receptom u ruci sresti s redovima u polupraznim apotekama, bolje se obezbedite gomilama ju`nog vo}a, meda, ~ajeva, C-vitamina, rakije, crnog i belog luka i ostalim narodnim lekovima za preventivu i kurativu (le~enje) najve}eg broja bolesti koje nas napadaju.

II) ISPITI, ISPITI

1) PRIJAVA

Termini odr`avanja ispita u 1995/96 bi}e pravovremeno izve{eni, zajedno s terminima prijave ispita. Dr`ite se roka, jer }ete za ka{njenje pla}ati kaznu.

Uslov prijave ispita za predmete koji imaju lab. ve`be je potpis u indeksu, odnosno u celini upisan i overen semestar. Obavezno upi{ite koja ste grupa.

Neizla`enje na ispit ne ra~una se kao pad, {to mnogi zloupotrebljavaju.

Studentska slu`ba obo`ava kad neko prijavi 10 ispita,a ne pojavi se ni na jednom ili kad od 400 prijavljenih na ispit do|e upola manje. Onda slede seobe iz sale u salu {to zna~i ru{enje planirane mre`e odr`avanja ispita. Zato se prilikom prijavljivanja manite optimizma i ne prijavljujte vi{e od 3-4 ispita u roku.

Pogotovo nemojte prijavljivati dva kompleksna ispita koji su u razmaku od 2-3 dana ({to }e vam se po Marfijevom zakonu i rasporedu studentske slu`be sigurno desiti).

Odluka da do triput bog poma`e, a posle se ispit pla}a (zasada 15 dinara, bilo pismeni bilo usmeni) svakako }e smanjiti broj "turista" tj. onih koji na ispit izlaze "informativno" ili "da uzmu blanket". Ako ste ispit spremili -izi|ite, ako iz nekog razloga niste - ostanite kod ku}e. Sveti duh i Providnost bo`ja s re{enjima u vazduhu nekako zaobilaze ove prostore prilikom ispita. A blanket mo`ete dobiti i kasnije, od kolega ili asistenta.

Napomena: prijavu za pismeni deo ispita mo`ete kupiti u "^uperku" (0.40) ili je napraviti sami u 2 primerka. Ako bog da sre}e pa do|ete na usmeni morate da kupite i donesete popunjenu prijavu za usmeni zelene boje (1 primerak).

2) TAKTIKA POLAGANJA

Nakon I semestra mo}i }ete polagati samo jedan ispit: Osnovi ra~unarske tehnike. Prijavite ga i pojavite se. Polo`ite li pismeni, eto vas na usmenom, a ako i to polo`ite - jedan manje za jun. Zato ve`bajte pretvaraju}i brojke s ra~una za struju u oktalni, ili odre|ene zapadnoevropske registacije u binarni brojni sistem. U junu i kasnije ~ekaju vas 3 te{ka ispita (Matematika I, OE i Fizika)
- pismeni i usmeni deo ispita, kao i Filozofija i sociologija (usmeni). U pripremi svih osim zadnjeg nemojte da u~ite odvojeno gradivo za pismeni i usmeni, ve} prvo dobro proradite teoriju i na osnovu nje zadatke. [to ka`u Amerikanci: "Nema bolje prakse od dobre teorije". To naro~ito va`i za mati{. U pismenom delu ispita obja{njavajte svaki korak, ali ne filozofirajte. Na usmenom budite kratki i koncizni, batalite Markove konake i kompenzacije ("Po{to ne znam ovu oblast, pri~a}u o ne~em {to je sli~no").

Usmeni deo ispita mo`e se polagati preko testa ili pred tablom; ako imate mogu}nost izbora, odaberite ovu drugu opciju, jer se tokom odgovaranja mo`ete ispravljati, dok kad ne{to napi{ete, to ostaje crno na belom i kajanja nema. Naravno, to je subjektivna stvar pojedinca, jer postoje i izuzeci.

Nakon pismenog dela ispita koji traje 4 sata, a koji ne mo`ete napustiti u prvih 30 minuta, koliko mo`ete da zakasnite, vi }ete veselo ~ekati rezultate, koji }e mo`da i kasniti. Kad obese listu sre}nih dobitnika, tu }e biti i termin kad radovi mogu da se pogledaju. Ako mislite da ste zakinuti, navratite. Moramo vas upozoriti da asistenti ne gre{e, bar ne ~esto (ili ako gre{e, to ne priznaju), pa je broj onih koji su pro{li na osnovu reklamacije prili~no mali.

Od oka~injanja rezultata do usmenog dela ispita treba pro}i bar 24 ~asa. Obi~no pro|e dosta vi{e. Polo`en pismeni va`i dva roka (osim kod vanrednih rokova kad vredi 1 rok, {to je nova caka). Mo`ete biti i uslovno pozvani; {to zna~i da ako padnete, u slede}em roku opet morate na pismeni. Ako niste zadovoljni ocenom, mo`ete je poni{titi i ponoviti proces za ve}u ocenu. Savet: osim ako ne jurite prosek zbog konkursa za dom, postdiplomskih studija ili iz svog zadovoljstva, prihvatite ponu|enu ocenu i budite sre}ni po principu: nikad vi{e ovaj ispit.

Jo{ jedan savet: napadajte najte`e ispite - u drugu godinu mo}i }ete da prenesete samo jedan od njih,a i to ako ne poo{tre kriterijume kod upisa godine.Bilo kakve molbe, peticije i sl. te{ko da }e imati uspeha.

3) MU]KE

Kad se spremaju ispiti bar 95% studenata sprema spoljnu memoriju, tj "pu{kice" svih kalibara i formata. To znaju i prire|iva~i ispita, pa su zadaci takvi kakvi su (taman da pro|e do 20% ljudi). Dodatni je hendikep {to stra`u dr`e novi, mla|i asistenti koji su jo{ do ju~e studirali (i znaju sve one metode koje vi mislite da koristite). Neki su me|u studentima na dobrom, a neki na zlom glasu (ovi potonji }e redovno de`urati u VA[OJ sali). Upotreba pu{kice, novim disciplinskim pravilnikom predvi|ena za razlog razgovora ugodnog s Disciplinskom komisijom i izricanja neke kaznene mere, u praksi ostaje bez posledica. Raspon reakcija asistenata kre}e se od oduzimanja pu{kica, s tim {to ih pojedinci ~ak ostavljaju na svom stolu i omogu}avaju vam da ih uzmete nazad kad napu{tate ispit, {to se obi~no ~ini ubrzo nakon njihovog oduzimanja, pa do zahteva za trenutnim napu{tanjem ispita i, ako ba{ nemate sre}e, podvla~enjem `utim va{eg rada da se kod ispravljanja zna ko je "BAD GUY". Na disciplinsku se ide zbog drskog pona{anja tipa "Vrati mi papire" (vidi primer na oglasnoj tabli). Ozbiljnija je kolaboracija (tj. prelet re{enih zadataka po sali). Ako vas otkriju, odmah letite napolje. Do sada je bila praksa da studenti za vreme ispita mogu da koriste odre|enu prostoriju, ponekad uz nadzor. Nakon zloupotreba (vidi primer na oglasnoj tabli) to }e biti ote`ano, tako da }e se mo`da (opet) ~uti i replika: "@ao mi je kolega, ne mogu ja da vas pratim do klonje, mora}ete da sa~ekate dok ne stigne neki mu{ki aistent."

Nezgodno je disciplinski odgovarati jer zbog kazne (zabrana polaganja ispita u nekoliko ispitnih rokova ili mera isklju~enja s fakulteta u nekom vremenskom roku) mo`ete izgubiti godinu i snositi sve konsekvence koje to sa sobom nosi.

4) KOJU GODINU UPISATI (I KAKO)

Uslov za upis u narednu godinu je postojanje bar tri polo`ena ispita, s tim {to se u drugu godinu mo`e preneti samo matematika, samo fizika ili samo osnovi elektrotehnike. Onaj ko pre polo`i ispite (u junu) nema velikih preimu}stava (osim mirnog leta) osim u slu~aju da konkuri{e za dom (tada dobiva bonus poene).Naravno, {to pre date uslov, pre se mo`ete upisati i tako izbe}i gu`ve zadnje dekade oktobra.

Onaj ko ne polo`i ispite u datom uslovu, obnovi}e prvu godinu. To zadovoljstvo ko{ta}e ga 260 dinara (po sada{njim cenama) uz gubitak prava na dom, abonentsku knji`icu... i pla}anje svakog ispita 15 dinara, s tim da, ako padnete na usmenom delu, prijava samo usmenog dela ispita opet }e da vas do|e 15 dinara.

Oni studenti koji su upisani kao redovni a samofinansiraju}i imaju pravo, ako polo`e SVE ispite iz prve godine da pre|u na bud`etsko finansiranje (~ime onih 650 dinara mogu utro{iti na ne{to drugo).

Usput, kod upisa godine ispunite formular o polo`enim ispitima {to }e da vas ko{ta neki dinar, ali vam je u slu~aju gubitka prijava i indeksa, a to se de{ava ~e{}e nego {to mislite bolja opcija od ponovnog polaganja nekad davno polo`enog ispita (zamislite da kao apsolventi ponovo morate da pola`ete Matematiku 1) ili ube|ivanja profesora kako ste, eto, polo`ili ali su vam du{mani izgubili prijavu; mora se priznati da su profesori vrlo korektni i priznaju ispite.

III) U L O G A S A V E Z A S T U D E N A T A

Prose~an student zna za postojanje Saveza kad pla}a semestralnu uplatu, poznaje i sre}e nekog od ~lanova izvr{nog odbora (recimo u klubu, gde mo`ete da provedete slobodne ~asove, ali nemojte tu da budete umesto na ~asu, bar ne za sada) ili pose}uje redovne subotnje `urke koje su najbolje u gradu. Cena ulaznice je bagatelna - 2 dinara, a pivo je ne{to malo skuplje.

Ali osim `urki, ekipa iz 13-ice bavi se i drugim stvarima. Ponekad se organizuje protest protiv uvo|enja nepravednih i neopravdanih taksi na ispite, ali se ve}a pa`nja obra}a pitanjima saradnje s lokalnim vlastima na nau~nom i nastavnom planu, pa i nekim organizacijskim detaljima. Na primer, tokom nekih ispitnih rokova vi ne morate da dolazite na faks, jer }ete rezultate mo}i da ~ujete telefonom izme}u 11 i 14 (ako dobijete vezu). Ovaj interval validan je i za odre|ivanje vreme poseta, tj. to najsigurnije vreme kad }ete da zateknete nekoga iz Odbora, ako po`elite da ne{to pitate ili predlo`ite.

Kao jedan od organizovanih oblika aktivnosti studenata deluje i redakcija ELEF-a, lista kojeg upravo dr`ite u rukama. Ako imate neku literarno novinarsku inspiraciju, priklju~ite se. Sastanci su utorkom od 13 i petkom od 12 ~asova.

Jedan od na~ina provo|enja slobodnog vremena je i u~e{}e u sportskim ekipama SD Elektronac. Mu{ki i `enski fuzbal, ko{arka, rukomet, odbojka, {ah ... Tokom godine odr`avaju se sportski trome~i ekipa tehni~kih fakulteta, od kojih ni jedna ne mo`e da ka`e da dominira u ukupnom plasmanu. Svojim u~e{em mo`ete da naru{ite tu ravnote`u i pomognete na{em fakultetu da trijumfuje. A da se i ne pri~a da je za va{e godine ~lanstvo i redovno u~e{}e na utakmicama jedini koliko-toliko siguran na~in da se na|ete na Elektrijadi. Jer kao organizatori ili zaslu`ni omladinci ne}ete i}i, za natjecanje u znanju te{ko }ete pro}i kvalifikacije, a za ilegal~enje nemate dovoljno iskustava i poznanstava.

A {ta je to Elektrijada. To je popularni naziv za SUSEJ (Susreti studenata elektrotehnike Jugoslavije) na kojima u~estvuju studenti svih elektro fakulteta Jugoslavije i Republike Srpske, a do ove godine i RSK. Ova manifestacija koja okuplja nekoliko stotina (hiljada?) (i)legalnih u~esnika obi~no se odr`ava u Budvi oko 1. maja i za va{e starije kolege predstavlja jedan od najlep{ih do`ivljaja na studijama-nekoliko dana bezbri`nog `ivota, koji u najmanju ruku predstavljaju odmor od svakodnevice. Pa }ete jednog lepog dana i vi ludovati za njom.

U ovom pisaniju mi smo nastojali da vam predo~imo neke ~injenice, da vam damo neke savete (oni su bar besplatni) kako bismo vas li{ili straha i bauk-pri~a pojedinih va{ih kolega. Nadamo se da smo u tome uspeli.