U petak 22. oktobra u 62. godini `ivota preminuo je jedan od na{ih najzna~ajnijih pisaca, Slobodan Seleni}. Poslednjem odlasku velikog knji`evnika, sutradan na novom groblju u Beogradu, prisystvovao je ~itav umetni~ki i kulturni svet Srbije. U ime zvani~nih institucija, prijatelja i u~enika od Slobodana Seleni}a tom prilikom oprostili su se: Predrag Palavestra, Matija Be}kovo}, Jovan Hristi}, Jovan ]irilov i Du{an Kova~evi}.

Seleni} predstavlja svetlu ta~ku u srpskoj kulturi. Ideje kojima se on bavio su najprovokativnije i najkrupnije ideje na{eg podneblja i vremena: od istorijskih razme|a me|unacionalnih odnosa, pro{lih ratova, sve do najnovijeg rata i najnovijih stradanja Srba i Srbije. Od prve knjige " Memoari Pere Bogalja", preko knjiga kao {to su "Prijatelji", "Pismo - glava", "O~evi i oci", "Timor Mortis", "pa do "Ubistvo sa predumi{ljajem", on je kroz dobro skla|ene pri~e, izuzetne likova i sabijenu dramu projektovao svoju sliku novijeg perioda srpske istorije. To je ~inio razborito, gra|anski smelo, sa ~vrstinom i moralom velikog i pravog gospodina.

Ovom pi{~evom portretu treba dodati dramski, teorijski i predava~ki rad Seleni}a. NJegova dramatizacija "Prijatelja" u obliku "Kosan~i}evog venca 7" oko desetak godina u Ateljeu 212. Beogradsko dramsko pozori{te je igralo "Pismo/glavu" u dramatizaciji Dubravke Kne`evi}, a za njegovu dramu "Ru`enje naroda u dva dela" koja je premijerno prikazana '87. dobija Sterijinu nagradu. 1990 god. se prikazuje "O~evi i oci", a '91. "Knez Pavle" u Jugoslovenskom dramskom. Seleni}ev teorijski rad ostvaren je izme|u ostalog u delima: "Avangardna drama" (1964.), "Anga`man u dramskoj formi", "Dramski pravci 20. veka" (1971.), i "Antologija savremene srpske drame"(1977.). Slobodan Seleni} je ina~e bio ameri~ko-britanski stipendista, 1970. postao vanredni , a 1975. i redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (na kome je bio i izabran za dekana u periodu od '81. do '83.).

Treba skrenuti pa`nju i na pi{~evo javno delovanje koje je podsticalo po{tenje i demokrati~nost u razumevanju me|u ljudima i nacijama. Seleni} je me|u prvima poku{ao da pove`e pokidane veze me|u intelektualcima biv{e SFRJ jo{ 1993. NJegova privr`enost istini nagnala ga je da se 1963. isklju~i iz SK, a da 1992. napusti DEPOS odmah po svom uklju~ivanju u rad stranke. Po~etkom '80-tih, po izlasku "Prijatelja", roman je zabranjen a autoru oduzet paso{. Seleni} je kao jedan od poslednjih beogradskih gospodina, ostao veran idejama, izbegav{i politi~ki anga`man i prepu{taju}i politiku vremenski i prostorno lokalizovanim intelektualcima.

Slobodan Seleni} spada u na{e naj~itanije knji`evnike. Knjige su mu prevedene na oko deset stranih jezika u preko 200 000 primeraka. Dobio je nagradu Narodne biblioteke Srbije '81. i '94. za naj~itanije knjige. 1989. dobija i nagradu "Me{a Selimovi}" za roman "TIMOR MORTIS", a knjiga "O~evi i oci" je svrstana me|u deset najboljih romana pro{le decenije. Po romanu "Ubistvo sa predumi{ljajem" snimljen je film ~iju premijeru pisac, na `alost, nije do`iveo.

Kao {to je rekao Matija Be}kovi} opra{taju}i se od preminulog pisca "... Iznenadna smrt Slobodana Seleni}a najvi{e li~i na ubistvo sa predumi{ljajem. U tom predumi{ljaju kao da ima ne~eg dubljeg od ljudske pameti, ne~ega {to se ti~e na{e ukupne sudbine.".