home *** CD-ROM | disk | FTP | other *** search
/ Jungle Reporter / JungleReporter.iso / mac / files / languages / sr / arctic.xml next >
Extensible Markup Language  |  2011-10-17  |  15KB  |  244 lines
  1. ∩╗┐<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
  2.  
  3. <!--English 1321 words-->
  4. <xml>
  5.     
  6.     <subjects active="1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18,19,20,21,22,23,24">
  7.           
  8.         <subject id="1" name="Northern Lights" video="northern_lights.f4v" factshare="">
  9.              <fact>Polarna svetlost je izazvana elektri─ìnim ─ìesticama sa Sunca koje se sudaraju sa Zemljinom atmosferom.</fact>
  10.              <fact>Pojavljivanje polarne svetlosti obi─ìno traje samo nekoliko minuta, ali mo┼╛e trajati i tri sata.</fact>
  11.              <fact>Polarna svetlost se obi─ìno pojavljuje samo na polovima Zemlje, gde je magnetno polje najslabije.</fact>
  12.              <fact>Veoma jaka polarna svetlost uo─ìena je daleko na jugu, ─ìak u Meksiku i Kubi.</fact>
  13.         </subject>
  14.         
  15.         <subject id="2" name="Baby Penguin" video="baby_penguin.f4v" factshare="">
  16.              <fact>Pingvini se ra─æaju sa potpuno sivim perjem, koje se menja kad postanu stariji.</fact>
  17.              <fact>Po┼íto veliki deo Antarktika tek treba da se istra┼╛i, ne znamo koliko tamo ima pingvina.</fact>
  18.              <fact>Perje bebe pingvina nije vodootporno; ono mora da ostane suvo da bi beba pingvina pre┼╛ivela na hladno─çi.</fact>
  19.              <fact>Dok se ve─çina pingvina ra─æa leti, bebe carskog pingvina se ra─æaju u sred antarkti─ìke zime.</fact>
  20.         </subject>
  21.         
  22.         <subject id="3" name="Arctic Wolf" video="arctic_wolf.f4v" factshare="">
  23.              <fact>Tamo gde ┼╛ivi arkti─ìki vuk temperatura retko raste iznad -28 stepeni Celzijusa, a tlo je uvek zale─æeno.</fact>
  24.              <fact>Arkti─ìki vukovi ┼╛ive u potpunom mraku pet meseci godi┼ínje.</fact>
  25.              <fact>U potrazi za hranom arkti─ìki vukovi pretra┼╛uju velike oblasti, ponekad i 1.600 kvadratnih kilometara.</fact>
  26.              <fact>Arkti─ìki vukovi komuniciraju pokretima repa i zavijanjem.</fact>
  27.         </subject>
  28.         
  29.         <subject id="4" name="Snowy Owl" video="snowy_owl.f4v" factshare="">
  30.              <fact>Sne┼╛ne sove prave gnezda na zemlji.</fact>
  31.              <fact>Sne┼╛na sova mo┼╛e da pojede 3 do 5 leminga svakog dana.</fact>
  32.              <fact>Mu┼╛jaci sne┼╛ne sove su braon boje kada se rode, a dobijaju belu boju kada ostare.</fact>
  33.              <fact>Za razliku od ostalih vrsta sova, sne┼╛ne sove love i danju i no─çu.</fact>
  34.         </subject>
  35.         
  36.         <subject id="5" name="Humpback Whale" video="humpback_whale.f4v" factshare="">
  37.              <fact>Novoro─æeni grbavi kitovi duga─ìki su oko 6 metara.</fact>
  38.              <fact>Mu┼╛jaci grbavog kita pevaju, ponavljaju─çi niz dubokih zvukova satima.</fact>
  39.              <fact>Svi grbavi kitovi u odre─æenoj oblasti pevaju istu pesmu, koja se vremenom menja.</fact>
  40.              <fact>Grbavi kitovi se skoro isklju─ìivo hrane leti, da bi zimi ┼╛iveli na zalihama masti.</fact>
  41.         </subject>
  42.         
  43.         <subject id="6" name="Arctic Diving Ducks" video="diving_ducks.f4v" factshare="">
  44.              <fact>Za razliku od pataka koje se hrane na povr┼íini, plovke rone u potrazi sa svojom hranom.</fact>
  45.              <fact>Plovke mogu da zarone do dubine od 60 metara.</fact>
  46.              <fact>Plovke vi┼íe vole velike vodene povr┼íine. ─îesto moraju da tr─ìe po povr┼íini pre nego ┼íto mogu da polete.</fact>
  47.              <fact>Patke imaju tri o─ìna kapka.</fact>
  48.         </subject>
  49.         
  50.         <subject id="7" name="Emperor Penguins" video="emperor_penguins.f4v" factshare="">
  51.              <fact>Carski pingvini su najve─ça vrsta pingvina i kada stoje mogu da budu visoki oko 1,2 metra.</fact>
  52.              <fact>Carski pingvini se grupi┼íu da bi se za┼ítitili od vetra i hladno─çe. Smenjuju se u relativno toplom unutra┼ínjem delu grupe.</fact>
  53.              <fact>Carski pingvini mogu da zarone do dubine i od 565 metara.</fact>
  54.              <fact>Carski pingvini mogu da zadr┼╛e dah do 20 minuta.</fact>
  55.             </subject>
  56.         
  57.         <subject id="8" name="Polar Bears" video="polar_bear.f4v" factshare="9">
  58.              <fact>Polarni medvedi ispod svog onog krzna imaju crnu ko┼╛u. Ovo im poma┼╛e da upijaju toplotu koja ih greje.</fact>
  59.              <fact>Polarni medved je najve─çi kopneni predator na svetu.</fact>
  60.              <fact>Mu┼╛jaci polarnog medveda mogu da porastu do preko 3 metra u visinu i da imaju preko 635 kg.</fact>
  61.              <fact>Krzno polarnog medveda u stvari nije belo; svaka dlaka je prozirna ┼íuplja cev─ìica.</fact>
  62.         </subject>
  63.         
  64.         <subject id="9" name="Polar Bear Swimming" video="polar_bear_swimming.f4v" factshare="8" />
  65.         
  66.         <subject id="10" name="Muskox" video="musk_ox.f4v" factshare="">
  67.              <fact>Mu┼╛jak mo┼íusnog gove─ìeta je poznat po tome ┼íto ispu┼íta jak miris. Ovaj miris koristi da privu─ìe ┼╛enke u toku sezone parenja.</fact>
  68.              <fact>Vrsta mo┼íusnog gove─ìeta poti─ìe jo┼í iz pleistocenske epohe, pre vi┼íe od 10.000 godina.</fact>
  69.              <fact>Mo┼íusno gove─ìe je jedna od najsna┼╛nijih kopnenih ┼╛ivotinja na svetu.</fact>
  70.              <fact>Mo┼íusno gove─ìe koristi svoja velika prednja kopita da kopa sneg i prona─æe hranu.</fact>
  71.         </subject>
  72.         
  73.         
  74.         <subject id="11" name="Reindeer" video="reindeer.f4v" factshare="">
  75.              <fact>Irvas ima dva sloja krzna, debeli vunasti sloj ispod sloja sa dugom dlakom.</fact>
  76.              <fact>Spoljni sloj krzna irvasa je sa─ìinjen od ┼íupljih cev─ìica ispunjenih vazduhom koje poma┼╛u da se odr┼╛i toplota.</fact>
  77.              <fact>Irvas putuje dalje od bilo koje druge kopnene ┼╛ivotinje na svetu, ─ìak do 4.800 km godi┼ínje.</fact>
  78.              <fact>Irvasi migriraju u krdima od vi┼íe od 1.000 jedinki.</fact>
  79.         </subject>
  80.         
  81.         
  82.         <subject id="12" name="Walrus" video="walrus.f4v" factshare="13">
  83.              <fact>Mor┼╛ mo┼╛e da spava dok pliva.</fact>
  84.              <fact>Mor┼╛evi su najve─çe ┼╛ivotinje na svetu koje imaju peraja na nogama.</fact>
  85.              <fact>Mor┼╛ mo┼╛e da zadr┼╛i dah pod vodom do 30 minuta.</fact>
  86.              <fact>Mu┼╛jak mor┼╛a mo┼╛e da te┼╛i do 1.360 kg i mo┼╛e da poraste do du┼╛ine od 3,6 metara.</fact>
  87.         </subject>
  88.         
  89.         <subject id="13" name="Walrus Under Water" video="walrus_underwater.f4v" factshare="12" />
  90.         
  91.         <subject id="14" name="Underwater Ice Sheet" video="ice_sheet.f4v" factshare="">
  92.              <fact>Antarkti─ìki ledeni pokriva─ì ima povr┼íinu od skoro 15 miliona kvadratnih kilometara.</fact>
  93.              <fact>Antarkti─ìki ledeni pokriva─ì sadr┼╛i 30 miliona kubnih kilometara leda.</fact>
  94.              <fact>Ledeni pokriva─ìi nastaju kada sneg padne, ali se ne istopi preko leta.</fact>
  95.              <fact>Antarkti─ìki ledeni pokriva─ì je najve─ça celina ledene mase na svetu.</fact>
  96.         </subject>
  97.         
  98.         <subject id="15" name="Iceberg / Glacier" video="iceberg.f4v" factshare="24">
  99.              <fact>Kada gle─ìer do─æe do okeana, on se raspadne na ledene bregove.</fact>
  100.              <fact>Svake godine se formira izme─æu 10.000 i 15.000 ledenih bregova.</fact>
  101.              <fact>Kada se ledeni bregovi tope, ispu┼ítaju ┼íu┼íte─çi zvuk, jer se osloba─æa komprimovani vazduh koji je bio zarobljen u ledu.</fact>
  102.              <fact>Gle─ìerski led koji formira ledene bregove mo┼╛e biti star i 15.000 godina.</fact>
  103.         </subject>
  104.         
  105.         <subject id="16" name="Arctic Fox" video="arctic_fox.f4v" factshare="17">
  106.              <fact>Arkti─ìke lisice mogu da pre┼╛ive temperature i ispod -50 stepeni Celzijusa.</fact>
  107.              <fact>Krzna arkti─ìkih lisica menjaju boju sa smenom godi┼ínjih doba.</fact>
  108.              <fact>Arkti─ìka lisica, poput ma─ìke, koristi rep za odr┼╛avanje ravnote┼╛e.</fact>
  109.              <fact>Arkti─ìka lisica jede i povr─çe i meso.</fact>
  110.         </subject>
  111.         
  112.         <subject id="17" name="Arctic Fox" video="arctic_fox2.f4v" factshare="16" />
  113.         
  114.         <subject id="18" name="Snow Monkeys" video="snow_monkey.f4v" factshare="">
  115.              <fact>Sne┼╛ni majmuni su vrsta primata, ne ra─ìunaju─çi ljude, koja ┼╛ivi najsevernije.</fact>
  116.              <fact>Divlji sne┼╛ni majmuni se mogu na─çi samo u Japanu.</fact>
  117.              <fact>Sne┼╛ni majmuni mogu da ┼╛ive do 30 godina.</fact>
  118.              <fact>Prose─ìna temperatura u oblastima u kojima ┼╛ive sne┼╛ni majmuni je -10 stepeni Celzijusa.</fact>
  119.         </subject>
  120.         
  121.         <subject id="19" name="Bison" video="bison.f4v" factshare="">
  122.              <fact>Bizoni mogu biti visoki dva metra i te┼íki skoro 1.000 kilograma; oni su najve─ça kopnena ┼╛ivotinja u Severnoj Americi.</fact>
  123.              <fact>Uprkos svojoj veli─ìini, bizon mo┼╛e da tr─ìi brzinom i do 65 km/h.</fact>
  124.              <fact>Rogovi bizona mogu budu duga─ìki i preko 50 cm.</fact>
  125.              <fact>Bizoni su nekada naseljavali Severnu Ameriku od Kanade do severnog Meksika.</fact>
  126.         </subject>
  127.         
  128.         <subject id="20" name="Caribou" video="caribou.f4v" factshare="">
  129.              <fact>I mu┼╛jak i ┼╛enka severnoameri─ìkog soba imaju paro┼╛ak.</fact>
  130.              <fact>Severnoameri─ìki sob migrira vi┼íe od 2.500 km svake godine.</fact>
  131.              <fact>Duge noge severnoameri─ìkom sobu poma┼╛u da se kre─çe kroz dubok sneg.</fact>
  132.              <fact>Severnoameri─ìki sob mo┼╛e da vidi ultraljubi─ìastu svetlost, ┼íto mu poma┼╛e da u snegu prona─æe li┼íaje, koji upijaju UV svetlost.</fact>
  133.         </subject>
  134.         
  135.         <subject id="21" name="Clouds rolling over mountains" video="clouds.f4v" factshare="">
  136.              <fact>Planinski oblaci se formiraju kada se topao, vla┼╛an vazduh popne uz obronke planine i do─æe do hladnog vazduha iznad njega.</fact>
  137.              <fact>Oblaci koji se formiraju iznad planinskih vrhova se nazivaju ΓÇ₧orografski oblaciΓÇ¥.</fact>
  138.              <fact>Kada vazduh do─æe do vrha planine, on se spu┼íta i greje se, a oblak isparava i nestaje.</fact>
  139.              <fact>No─çni svetle─çi oblaci su prore─æeni oblaci koji se formiraju toliko visoko u atmosferi da reflektuju Sun─ìevu svetlost ─ìak i no─çu.</fact>
  140.         </subject>
  141.         
  142.         <subject id="22" name="Narwhals" video="narwhals.f4v" factshare="">
  143.              <fact>Rog narvala je u stvari kljova ΓÇô d┼╛inovski zub.</fact>
  144.              <fact>Kljova mu┼╛jaka narvala mo┼╛e da dostigne du┼╛inu do 3 metra.</fact>
  145.              <fact>Narvali rone duboko, redovno i do 1.500 metara ispod povr┼íine vode.</fact>
  146.              <fact>Narvali obi─ìno ┼╛ive u grupama od 5-10 jedinki, ali leti se skupljaju u grupe od nekoliko stotina ili ─ìak hiljada jedinki.</fact>
  147.         </subject>
  148.         
  149.         <subject id="23" name="Penguins" video="pengiuns.f4v" factshare="">
  150.              <fact>Pingvini imaju specijalnu ┼╛lezdu koja im omogu─çava da piju slanu vodu.</fact>
  151.              <fact>Pingvini na jeziku imaju ─ìekinje okrenute unazad koje im poma┼╛u da dr┼╛e klizavu ribu.</fact>
  152.              <fact>Postoji 17 razli─ìitih vrsta pingvina, od malog plavog pingvina do velikog carskog.</fact>
  153.              <fact>Svi pingvini ┼╛ive na ju┼╛noj hemisferi.</fact>
  154.              <fact>Pingvini provedu ─ìak 75% svog ┼╛ivota u vodi.</fact>
  155.         </subject>
  156.          
  157.         <subject id="24" name="Collapsing Ice" video="collapsing_ice.f4v" factshare="15" />
  158.     
  159.         
  160.         <subject id="25" name="Guillemot" video="" factshare="">
  161.              <fact>Njorve legu svoje jedno jaje direktno na stenu. Ne prave gnezdo.</fact>
  162.              <fact>Posle rasploda, njorva ispu┼íta sve svoje perje za letenje i ne mo┼╛e da leti dok joj ne izraste novo perje.</fact>
  163.              <fact>Njorve pojedu, a zatim povrate napola svarenu ribu da bi nahranile svoje mladunce.</fact>
  164.              <fact>Kada napuste hrid, njorve ostaju na moru dve ili vi┼íe godina pre nego ┼íto se ponovo vrate na kopno.</fact>
  165.         </subject>
  166.     
  167.     </subjects>
  168.     
  169.     
  170.     <questions active="1,2,3,4,5,6,7,8,9">
  171.         
  172.         <question id="1" type="multiple">
  173.             <txt>Koje boje je led koji je najbezbedniji za hodanje?</txt>
  174.             <answer correct="1">Proziran</answer>
  175.             <answer correct="0">Siv</answer>
  176.             <answer correct="0">Crn</answer>
  177.             <answer correct="1">Plav</answer>
  178.         </question>
  179.     
  180.         <question id="2" type="multiple">
  181.             <txt>Pored koje ┼╛ivotinje je bezbedno?</txt>
  182.             <answer correct="0">Polarni medved</answer>
  183.             <answer correct="0">Mor┼╛</answer>
  184.             <answer correct="1">Pingvin</answer>
  185.             <answer correct="1">Foka</answer>
  186.             </question>
  187.     
  188.         <question id="3" type="multiple">
  189.             <txt>Kada poku┼íava┼í da pre┼╛ivi┼í na Arktiku, ┼íta je bezbedno i hranljivo za jelo?</txt>
  190.             <answer correct="0">Sneg</answer>
  191.             <answer correct="0">Crne dagnje</answer>
  192.             <answer correct="1">Foka</answer>
  193.             <answer correct="1">Arkti─ìka zlatov─ìica</answer>
  194.         </question>
  195.     
  196.         <question id="4" type="false">
  197.             <txt>Na ledenim temperaturama bele fleke na tvojoj ko┼╛i mogu ukazivati na dehidracija.</txt>
  198.             <recap>Ako ti je ko┼╛a bila izlo┼╛ena ledenim temperaturama i vidi┼í bele fleke, mo┼╛da ima┼í promrzline.</recap>
  199.         </question>
  200.     
  201.         <question id="5" type="true">
  202.             <txt>Ako trlja┼í promrzle delove, mo┼╛e┼í o┼ítetiti ko┼╛u.</txt>
  203.         </question>
  204.     
  205.         <question id="6" type="false">
  206.             <txt>Lavine su izuzetno retke i nisu opasne.</txt>
  207.             <recap>Lavine ubijaju stotine ljudi godi┼ínje.</recap>
  208.         </question>
  209.     
  210.         <question id="7" type="true">
  211.             <txt>Ako prati┼í gle─ìer nizbrdo, iza─çi ─çe┼í iz planina.</txt>
  212.         </question>
  213.     
  214.         <question id="8" type="false">
  215.             <txt>Mo┼╛e┼í da pre┼╛ivi┼í jedu─çi sneg ako se na─æe┼í na ledenim temperaturama.</txt>
  216.             <recap>Ako direktno jede┼í sneg, mo┼╛e┼í da spusti┼í svoju unutra┼ínju temperaturu i pove─ça┼í rizik od hipotermije.</recap>
  217.         </question>
  218.     
  219.         <question id="9" type="false">
  220.             <txt>Dok si na Arktiku ne mora┼í da brine┼í da ─çe ti telo dehidrirati.</txt>
  221.             <recap>Arkti─ìki istra┼╛iva─ì mora da brine o dehidraciji isto koliko i istra┼╛iva─ì u vrelom klimatskom pojasu.</recap>
  222.         </question>
  223.     
  224.         <!-- alternates -->
  225.     
  226.         <question id="10" type="multiple">
  227.             <txt>┼áta ─çe ti pomo─çi da se lak┼íe kre─çe┼í kroz dubok sneg?</txt>
  228.             <answer correct="1">Cipele za sneg</answer>
  229.             <answer correct="0">Kramponi</answer>
  230.             <answer correct="1">Skije</answer>
  231.             <answer correct="0">Kompas </answer>
  232.         </question>
  233.     
  234.         <question id="11" type="multiple">
  235.             <txt>┼áta je va┼╛no za spre─ìavanje slepila u arkti─ìkim uslovima?</txt>
  236.             <answer correct="1">Nao─ìare za sunce</answer>
  237.             <answer correct="0">Kontaktna so─ìiva</answer>
  238.             <answer correct="1">Za┼ítitne nao─ìare</answer>
  239.             <answer correct="0">Vitamin C</answer>
  240.         </question>
  241.     
  242.     </questions>
  243.  
  244. </xml>